Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Živić Knežević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vojkan Simić, advokat iz ..., sa umešačima na strani tužioca VV i GG, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Živić Knežević, advokat iz ... i podnosiocem predloga za mešanje na strani tužene DD iz ..., čiji je punomoćnik Vojkan Simić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1757/20 od 15.10.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1757/20 od 15.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1757/20 od 15.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 28249/2013 od 21.10.2019. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo sporazum o deobi bračne imovine zaključen 13.06.1991. godine između ĐĐ i EE, rođene EE1, overen od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu pod Ov .../... od 14.06.1991. godine, a što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke utvrđeno je da u sastav zaostavštine pok. ĐĐ, ulazi vlasništvo ½ idealnog dela stana na mansardi broj ..., korisne površine 139 m2, koji se nalazi u stambeno poslovnoj zgradi u Ulici ... broj ..., u ..., na kat.parc. br. ... KO ... . Stavom trećim izreke određena je privremena mera zabranom tuženoj otuđenja i opterećenja stana bliže navedenog u stavu drugom izreke, da će upis ove privremene mere u javnu knjigu izvršiti Republički geodetski zavod, Služba za katastar nepokretnosti KO ... kao i da privremena mera traje do pravnosnažnog okončanja ovog postupka, a žalba izjavljena na rešenje o određivanju privremene mere ne odlaže izvršenje rešenja. Stavom četvrtim izreke odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je pok. ĐĐ po osnovu sticanja u braku vlasnik ½ idealnog dela stana bliže navedenog u stavu drugom izreke. Stavom petim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu za postupanje u ovoj pravnoj stvari istaknut od strane tužene. Stavom šestim izreke odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom sedmim izreke odbačen je kao neblagovremen podnesak tužene predat na ročištu za glavnu raspravu 21.10.2019. godine. Stavom osmim izreke odbačen je kao neblagovremen podnesak tužioca i umešača od 21.10.2019. godine. Stavom devetim izreke odbijen je predlog tužene da se dozvoli mešanje u parnicu na strani tužene DD. Stavom desetim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 275.925,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1757/20 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe tužene i podnosioca predloga za mešanje na strani tužene DD i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, petom, šestom, sedmom, devetom i desetom izreke. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužene i podnosioca predloga za mešanje na strani tužene i potvrđeno rešenje sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude u delu u kome je određena privremena mera zabranom tuženoj otuđenja i opterećenja stana, bliže navedenog u ovom stavu izreke, u odnosu na ½ idealnih delova, dok je u preostalom delu rešenje preinačeno i odbijen predlog za određivanje privremene mere zabranom tuženoj otuđenja i opterećenja na preostalih ½ idealnih delova stana. Stavom trećim izreke odbijeni su predlozi parničnih stranka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.06.2009. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1622/13 od 19.03.2013. godine ukinuta je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Pobijana drugostepena presuda doneta je 15.10.2020. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužene ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, pa imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja ništavosti sporazuma o deobi bračne imovine, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službenom glasniku RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu je vrednost predmeta spora označena u tužbi 1.000.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić