U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa Đorđe Aksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7779/18 od 21.11.2018. godine, u sednici održanoj 06.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7779/18 od 21.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1034/16 od 13.04.2018. godine, stavom 1. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, prava i slobode ličnosti nastalih neosnovanim lišenjem slobode, isplati 15.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 13.04.2018. godine pa do isplate. Stavom 2. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u preostalom delu preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 21.405.000,00 dinara sa traženom kamatom, kao neosnovan. Stavom 3. izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškovima parničnog postupka isplati 78.000,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom 4. izreke, oslobođen je tužilac od obaveze plaćanja sudske takse.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7779/18 od 21.11.2018. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 1034/16 od 13.04.2018. godine u delu stava 1. izreke kojim je tužiocu na ime naknade nematerijalne štete dosuđen iznos od 7.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2018. godine do isplate i u stavu 2. izreke, dok su žalba tužioca i žalba tužene u tom delu odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava 1. izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od još 8.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.04.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu 3. izreke Višeg suda u Beogradu P 1034/16 od 13.04.2018. godine i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.000,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 60.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističe bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju navedenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka i kako pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili pogrešnoj primeni kojih odredaba ovog zakona, to nema ni povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođen 1976. godine. Dana 03.12.2008. godine lišen slobode i određen mu je pritvor rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki 1162/08 od 05.12.2008. godine iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 1. ZKP, a zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od 40 godina (teško ubistvo). U pritvoru je proveo ukupno 1427 dana (skoro pune četiri godine), odnosno do 30.10.2012. godine kada je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3975/12 od 13.10.2012. godine tužiocu ukinut pritvor tako što je preinačeno rešenje Višeg suda u Beogradu Kv 3862/12 od 12.10.2012. godine kojim je tužiocu bio poslednji put produžen pritvor i tužilac je pušten na slobodu odmah. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 722/15 od 01.12.2015. godine, u odnosu na okrivljenog – ovde tužioca je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 917/14 od 03.06.2015. godine u delu kojim je ovde tužilac oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško ubistvo pomaganjem iz člana 114. tačka 9. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu u trajanju od sedam godina. Tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, a na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP. U vreme lišenja slobode, tužilac je imao nepune 22 godine života i bio zaposlen u firmi ''BB'' koja se bavi tehničkom zaštitom i videonadzorom. Neosuđivan je, a njegovo lišenje slobode i boravak u pritvoru bio je propraćen mnogobrojnim natpisima u dnevnoj štampi. Budući da se kritičnom prilikom sukobio sa pripadnicima jedne navijačke grupe, u pritvoru je imao brojne probleme sa navijačima koji su takođe bili u pritvoru. Zbog toga mu je boravak u pritvoru naročito teško pao. Često je primao pretnje i batine, a zbog boravka u pritvoru imao je problem da ponovo zasnuje radni odnos. Promenjen je odnos između njega i porodice, nakon toga je radio fizičke poslove na gradilištu. Po savetu Nacionalnog biroa za zapošljavanje registrovao je firmu za elektroinstalacije. Pre pokretanja sudskog postupka za naknadu štete obraćao se Ministarstvu pravde RS sa zahtevom za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode dana 01.03.2016. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je na osnovu odredbe čl. 200. i 277. ZOO i člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku našao da je tužbeni zahtev delimično osnovan. Obavezao je tuženu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose bliže označene u prvostepenoj presudi. Apelacioni sud je odlučujući o žalbi stranaka našao da je u ovoj pravnoj stvari pravilno utvrđeno činjenično stanje, ali je prvostepeni sud dosudio preveliki iznos na ime naknade nematerijalne štete. Zato je presudu u tom delu preinačio i umesto iznosa od 15.000.000,00 dinara tužiocu je na ime naknade nematerijalne štete dosudio iznos od 7.000.000,00 dinara. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan i potvrđena prvostepena presuda. Shodno odluci o glavnoj stvari apelacioni sud je doneo odluku o troškovima postupka.

Ocenjujući navode revizije tužene, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i ocena apelacionog suda zasniva na pravilnoj oceni utvrđenih činjenica i na pravilnoj primeni materijalnog prava. Drugostepena odluka je sveobuhvatno obrazložena detaljno i valjanim razlozima koje u svemu prihvata i revizijski sud. Neosnovani su navodi iz revizije da sud nije dosudio pravičnu naknadu jer nije cenio sve okolnosti konkretnog slučaja i da je naknadu odmerio u visokom iznosu suprotno odredbama člana 200. ZOO. Ovo je iz tog razloga što je evidentno da je tužilac prilikom lišenja slobode imao nepune 22 godine i u pritvoru je proveo skoro nepune četiri godine. Imajući u vidu te okolnosti kao i ostale činjenice koje su pravilno utvrđene u prvostepenom postupku (gubitak radnog mesta, poremećeni odnosi sa porodicom, nemogućnost nalaženja novog radnog mesta i sl), to je bilo od bitnog značaja za drugostepeni sud kada je odmeravao visinu naknade štete za tužioca. Ta visina je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno opredeljena jer služi tužiocu kao satisfakcija za sve ono što je pretrpeo nakon lišenja slobode i u toku daljeg trajanja krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić