Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 2114/2020 od 23.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj tužena na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 210.000,00 dinara i to: na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 112.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha i pretrpljenih fizičkih bolova iznos od po 49.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2020. godine do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom, te obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 15.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 40.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog pretpljenih fizičkih bolova, umanjenja opšte životne aktivnosti i straha, u činjenično-pravnoj situaciji da se tužilja saplela o sajlu kojom su bile zavezane stolice u bašti tužene, te zadobila teške telesne povrede u vidu preloma ruke, da u toku postupka nije pružila niti predložila dokaze na okolnost da li je sajla bila nepropisno postavljena, da li je bila uočljiva, obeležena, niti da je bila prinuđena da se sa šetališta pomeri u baštu tužene, na osnovu čega je zaključeno da tužilja nije dokazala da postoji odgovornost tužene za nastanak štetnog događaja već da postoji njena isključiva odgovornost, pa je odlučeno sa pozivom na članove 154, 173, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima i 231. Zakona o parničnom postupku. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana presuda drugostepenog suda u primeni materijalnog prava, da se naknada nematerijalne štete individualizuje, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio odgovarajućom primenom materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 28.11.2019. godine, a vrednost pobijanog dela iznosi 210.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić