.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11933/2024
19.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Milojević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Blagojević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1386/23 od 03.11.2023. godine, na sednici održanoj 19.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1386/23 od 03.11.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1386/23 od 03.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P 544/20 od 29.07.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji plati 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 123.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 1386/23 od 03.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P 544/20 od 29.07.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete na ime nekvalitetno izvedenih radova na nepokretnosti tužilje kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan primenom odredbe člana 600. i 619. Zakona o obligacionim odnosima. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 18.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 300.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
