Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Sreten Nikitović i Nemanja Nikitović, advoati iz ..., protiv tuženih BB iz ..., kao pravnog sledbenika „Euromarkets“ DOO Užice i „Erste bank“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Miloš Vlaović, advokat iz ..., radi utvrđenja prestanka založne izjave, odlučujući o reviziji tužene „Erste bank“ AD Novi Sad, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2617/21 od 15.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.08.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2617/21 od 15.03.2022. godine i presuda Višeg suda u Užicu P 8/20 od 16.06.2020. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu P 8/20 od 16.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženima i utvrđeno da je dana 17.01.2013. godine kao dana pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Užicu P 1699/11 od 31.10.2012. godine, kojom je raskinut ugovor o prodaji zaključen između AA kao prodavca i Preduzeća „Euromarkets“ DOO Užice kao kupca, overen od strane Osnovnog suda u Užicu Ov. I br. 7081/2010 od 03.12.2010. godine, prestala da važi založna izjava Ov. I br. 9389/2011 od 20.10.2011. godine doneta od strane Preduzeća „Euromarkets“ DOO Užice radi obezbeđenja potraživanja poverioca „Erste bank“ AD Novi Sad, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se na osnovu ove presude izvrši brisanje založne izjave Ov. I br. 9389/2011 od 20.10.2011. godine na kp. br. .. KO Užice površine 2,85 ari i jednoj zgradi površine u osnovi 42 m2, koja se nalazi na ovoj kat. parceli, sve po LN br. .. KO Užice; stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da na ime troškova parničnog postupka plate tužiocu iznos od 949.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2617/21 od 15.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Užicu P 8/20 od 16.06.2020. godine u stavu prvom izreke; stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Užicu P 8/20 od 16.06.2020. godine tako što su obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 819.000,00 dinara, a ukoliko u tom roku ne plate navedeni iznos, dužni su da plate i zakonsku zateznu kamatu na neplaćeni iznos od dana izvršnosti presude do isplate, a odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena „Erste bank“ AD Novi Sad je preko punomoćnika, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i ocenio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovorom o prodaji Ov. I br. 7081/2010 od 03.12.2010. godine tužilac je prodao tuženom preduzeću „Euromarkets“ DOO Užice predmetnu nepokretnost za iznos od 41.000 evra sa raskidnim uslovom da ukoliko kupac ne isplati ugovorenu cenu u ugovorenom roku do 01.03.2011. godine, ugovor će se smatrati raskinutim. Kako kupac (prvotuženi) nije u ugovorenom roku u celini isplatio kupoprodajnu cenu (63,41% iznosi neisplaćeni deo) tužilac je 11.08.2011. godine podneo tužbu za raskid ugovora o prodaji, a 15.08.2011. godine podneo je Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis zabeležbe tog spora, koja je u SKN upisana 14.10.2011. godine. U međuvremenu, prvotuženi Preduzeće „Euromarkets“ DOO Užice je predmetnu nepokretnost u SKN upisalo na svoje ime, pa je 20.10.2011. godine pred Osnovnim sudom u Užicu overena založna izjava u korist tužene „Erste bank“ AD Novi Sad (drugotužene) i istu predao SKN 24.10.2011. godine – kao vlasnik i založni dužnik dozvolio je da se na osnovu izjave zakonskog zastupnika tuženog „Euromarkets“ DOO Užice za obezbeđenje duga izvrši upis založnog prava – izvršna vansudska hipoteka prvog reda u korist poverioca, ovde drugotuženog, na nepokretnostima koje su predmet navedenog ugovora o prodaji, a radi obezbeđenja novčanog potraživanja ovde drugotužene banke prema ovde prvotuženom preduzeću, koji je sa istim zaključio dva ugovora o kreditu u iznosima od 200.000 evra i 250.000 evra. Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1699/11 od 31.10.2012. godine (pravnosnažna 17.01.2013. godine) raskinut je navedeni ugovor o prodaji sa 01.03.2011. godine (u izreci te presude je umesto „raskida“ trebalo da stoji „utvrđuje se da je raskinut“). Po osnovu te presude tužilac je ponovo upisan kao vlasnik nepokretnosti na kojima je konstituisana hipoteka spornom založnom izjavom.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je osnovan primarni tužbeni zahtev tužioca jer je 17.01.2013. godine (dan pravnosnažnisti presude Osnovnog suda u Užicu P 1699/11 od 31.10.2012. godine) kada je raskinut ugovor o prodaji od 03.12.2010. godine, prestala da važi predmetna založna izjava od 20.10.2011. godine, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da se u SKN izvrši brisanje založne izjave Ov. br. 9389/2011 od 20.10.2011. godine na kp .. KO Užice površine 2,85 ari i jednoj zgradi površine u osnovi 42 m2, koja se nalazi na toj katastarskoj parceli, upisano u ln. br. .. KO Užice, s obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o prestanku hipoteke iz razloga propisanih Zakonom o hipoteci, već o založnoj izjavi koja je data pod uslovom da davalac založne izjave ostane upisani nosilac prava na nepokretnostima na koje se založna izjava odnosi, koji uslov se nije ostvario, pa su usvojili primarni tužbeni zahtev, odlučujući kao u izrekama pobijanih presuda, zbog čega o eventualnom tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti predmetne založne izjave nisu odlučivali.

Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo donoseći pobijane presude, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zakon o hipoteci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 115/2005 – osnovni tekst), koji je važio u vreme davanja osporene založne izjave, članom 14. propisivao je da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave (stav 1.); založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen od dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom (stav 2.); založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (stav 3.); upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca (stav 4.).

Iz navedene odredbe proizilazi da bi založna izjava proizvela pravno dejstvo, osnovni uslov je da je izjavu dao vlasnik.

U konkretnom slučaju, Ugovor o prodaji Ov. I br. 7081/2010 od 03.12.2010. godine zaključen je između tužioca i tuženog Preduzeća „Euromarkets“ DOO Užice, sa raskidnim uslovom. Odredbom člana 74. stav 3. ZOO propisano je da ako je zaključen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje da važi kada se uslov ispuni. Raskidni uslov ispunjen je 01.03.2011. godine. Shodno navedenom, nižestepeni sudovi nisu utvrdili da li je ispunjenjem raskidnog uslova ugovor prestao da proizvodi pravno dejstvo po samom zakonu, pa samim tim nisu utvrdili ni da li je tuženo Preduzeće „Euromarkets“ DOO Užice u momentu davanja založne izjave 20.10.2011. godine, shodno članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, bilo vlasnik predmetne nepokretnosti ili ne, kod činjenice da mu je bilo poznato da je nastupio raskidni uslov 01.03.2011. godine, jer svoju ugovornu obavezu prema tužiocu nije izvršio, a bilo mu je poznato i da je tužilac tužbu za utvrđenje da je ugovor raskinut podneo 11.08.2011. godine, a zahtev za upis zabeležbe tog spora kod SKN podneo 15.08.2011. godine, dakle sve pre davanja založne izjave.

Prema odredbi člana 14. Zakona o hipoteci založna izjava je isprava koja po formi i sadržini odgovara ugovoru u hipoteci, sačinjena od strane vlasnika kojom se on jednostrano obavezuje da poverilac, ukoliko dug ne bude isplaćen od dospelosti, naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti na način propisan zakonom.

Predmet hipoteke određen je članom 3. Zakona o hipoteci.

Prema članu 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima predmet obaveze mora biti moguć, dopušten i određen odnosno odrediv. Kada je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav (član 47. Zakona o obligacionim odnosima).

Iz navedenog proizilazi da nižestepeni sudovi nisu utvrdili da li je predmet sporne založne izjave bio moguć i dopušten shodno članu 46, 47. i 103. Zakona o obligacionim odnosima ili ne, zbog čega su nižestepene presude ukinute.

Osnovani su i revizijski navodi da založna izjava ne može biti data pod uslovom, jer Zakon o hipoteci ne propisuje mogućnost davanja založne izjave pod uslovom ni u jednom članu, već propisuje prestanak hipoteke odredbama člana 43. – 52. Navedeni pravni stav nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju založna izjava data pod uslovom suprotan je i samoj založnoj izjavi od 20.10.2011. godine, združenoj spisima predmeta, u kojoj je u članu 1. navedeno da Preduzeće „Euromarkets“ DOO Užice, koga zastupa direktor BB kao vlasnik i založni dužnik, na taksativno nabojanim nepokretnostima bezuslovno dozvoljava da se na osnovu te izjave, a za obezbeđenje duga po navedenim ugovorima na navedenim nepokretnostima, izvrši upis založnog prava – izvršna vansudska hipoteka prvog reda, u smislu člana 15. Zakona o hipoteci, u korist poverioca „Erste bank“ AD Novi Sad.

Sa iznetih razloga, nižestepene presude su ukinute. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, potpuno će utvrditi činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Vrhovni sud je ukinuo nižestepene presude u odnosu na oba tužena, iako je reviziju izjavila samo tužena „Erste bank“ AD Novi Sad, jer su tuženi jedinstveni nužni suparničari u smislu člana 210. i 211. ZPP, pa je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković