Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1195/2019
16.06.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić, i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Obrad Pašajlić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Požarevcu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1986/18 od 19.11.2018. godine, u sednici od 16.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1986/18 od 19.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica Žagubica P 1000/16 od 25.12.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na stanu u ... opisanim izrekom, što je tužena dužna priznati, a tužiocu će ova presuda poslužiti kao osnov za ostvarivanje prava po osnovu zakupa na neodređeno vreme. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1986/18 od 19.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu tada važećeg člana 2. Zakona o stambenim odnosima iz 1973. godine i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, a zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.