Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parnčnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se revizijom paušalno ukazuje, a koje bi bile od uticaja na pravilnost donete odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je uz posredovanje agencije Kruna Trade international, kao zajmoprimac, zaključila ugovor o zajmu na iznos od 61.800 evra u dinarskoj protivvrednosti sa mesečnom kamatom od 2% i rokom vraćanja od pet meseci. Radi obezbeđenja zajma konstituisana je vansudska hipoteka na nepokretnosti tužilje u Beogradu, ... . Tužilja pozajmljeni novac nije vraćala ugovorenom dinamikom, pa su se zajmodavci dana 06.10.2008. godine opomenom pozvali tužilju da u roku od 7 dana izmiri dugovanje, a dana 27.10.2008. godine izvršena je zabeležba hipotekarne prodaje navedene nepokretnosti i hipotekarni poverioci su ovlašćeni da radi namirenja svog potraživanja po pravosnažnosti rešenja, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, nepokretnost prodaju u skladu sa Zakonom o hipoteci. Na predmetno rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje klauzula pravosnažnosti je stavljena dana 06.04.2009. godine, nakon čega je dana 14.09.2009. godine tužiljina nepokretnost od strane hipotekarnih poverilaca prodata kupcima BB i VV. Tužilja je iz predmetne nepokretnosti iseljena dana 22.09.2009. godine uz asistenciju policije odobrenu odlukom o pružanju policijske intervencije radi iseljenja hipotekarnog dužnika, koju je potpisao GG, komandir Policijske stanice Zvezdara.

U vreme iseljenja iz hipotekovane nepokretnosti, tužilja nije bila primila rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn 3334/09 o zabeležbi hipotekarne prodaje, na koje je klauzula pravosnažnosti stavljena sa datumom 17.12.2008. godine, a žalba tužilje na navedeno rešenje, koju je izjavila nakon što joj je isto bilo uručeno, odbijena je kao neosnovana rešenjem Višeg suda u Beogradu donetim dana 27.06.2012. godine.

GG, komandir Policijske stanice Zvezdara, koji je potpisao odluku o pružanju policijske intervencije, pravosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 7669/13 od 25.05.2016. godine oglašen je krivim što je dana 21.09.2009. godine, umesto načelnika Policijske stanice Zvezdara koji je jedini za to ovlašćen, potpisao odluku o pružanju policijske intervencije radi iseljenja hipotekarnog dužnika, tužilje u ovoj parnici, čime je izvršio krivično delo nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. u vezi sa stavom 1. KZ.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 5083/19 od 04.06.2020. godine, preinačene su presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 8295/18 od 05.07.2019. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4538/18 od 25.05.2018. godine, pa je usvojen tužbeni zahtev tužilje AA i utvrđena ništavost ugovora o kupoprodaji zaključenog dana 14.09.2009. godine između hipotekarnih poverilaca, kao prodavaca i BB i VV, kao kupaca. Ugovor o zajmu u visini od 61.800,00 dinara koji je tužena, kao zajmoprimac, zaključila posredstvom agencije Kruna Trade International, oglašen je ništavim samo u odnosu na ugovorenu kamatu, za čiji isplaćeni obim je njen ukupni dug umanjen.

Dana 01.08.2009. godine tužilja je kao zakupodavac sa firmom Legi SGS doo, kao zakupcem, zaključila ugovor o zakupu objekta u Beogradu, ..., površine 130m2, na period od 10 godina, sa ugovorenom zakupninom od 1.000 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Radi adaptacije nepokretnosti tužilja je na dan zaključenja ugovora primila kaparu od 5.000 evra, zakupac je u isti trebalo da se useli dana 01.11.2009. godine, ali zbog iseljenja tužilje dana 22.09.2009. godine iz navedene nepokretnosti ugovor o zakupu nije realizovan.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan nalazeći da ne postoji uzročna veza između nezakonitog i nepravilnog rada MUP-a RS kao organa tužene, jer samo pružanje asistencije, odobreno od komandira, a ne od načelnika Policijske stanice Zvezdara kao jedinog ovlašćenog, nije razlog nerealizovanja ugovora o zakupu zaključenog između tužilje i trećeg lica, s obzirom da je u vreme tužiljinog iseljenja dana 22.09.2009. godine nepokretnost dana 14.09.2009. godine već bila prodata od strane hipotekarnih poverilaca, što znači da pružanje asistencije ne predstavlja adekavatnu uzročnost nastale štete.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, neosnovani su revizijski navodi da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi iz člana 154. stav 1. ZOO, onaj ko štetu prouzrokuje dužan je istu nadoknaditi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a prema članu 155. istog zakona šteta predstavlja umanjenje nečije imovine, (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla dobit) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Prema odredbi člana 189. stav 3. u vezi sa stvom 1. ZOO prilikom ocene visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Odredbom člana 172. stav 1. ZOO propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjm svojih funkcija.

U konkretnom slučaju, policijski službenik GG, u svojstvu komandira Policijske stanice Zvezdara, dana 21.09.2009. godine potpisao je odluku o pružanju policijske intervencije radi iseljenja tužilje iz nepokretnosti u Beogradu, ..., koja je od strane hipotekarnih poverilaca dana 14.09.2009. godine bila prodata kupcima BB i VV i u odnosu na koju nepokretnost je postojalo rešenje Dn 3334/09 od 27.10.2008. godine o zabeležbi hipotekarne prodaje, tada snabdeveno klauzulom pravosnažnosti sa datumom 06.04.2009. godine.

Odgovornost tužene je objektivne prirode, posebno u slučaju vezanosti parničnog suda osuđujućom odlukom krivičnog suda (član 13. stav 1. ZPP), saglasno čemu oštećeno lice nije dužno da u parničnom postupku dokazuje krivicu zaposlenih u organima tužene države, već je neophodno da tužilac dokaže postojanje štete i uzročnu vezu između radnji organa tužene i posledice koja je nastupila.

U konkretnom slučaju tužilja takvu vezu nije dokazala, imajući u vidu da je 06.10.2008. godine, po prijemu opomene hipotekarnih poverilaca da u roku od 7 dana izmiri dug ili će isti biti namiren prodajom založene nepokretnosti, tužilja znala da će biti pokrenut postupak vansudske prodaje radi prinudnog namirenja njenog duga, kao što je i na dan 01.08.2009. godine, kada je zaključila ugovor o zakupu predmetnog objekta, morala znati da dug nije vratila i da će nepokretnost biti prodata. Saglasno tome, za tužilju nije postojala izvesnost u sticanju zakupnine ugovorene u iznosu od po 1.000 evra mesečno, jer ona nije mogla osnovano očekivati da će takav ugovor biti realizovan u smislu člana 189. ZOO, te se ne može smatrati da je donošenjem rešenja o zabeležbi nepokretnosti, kao prvog akta javne vlasti u postupku prinudne naplate tužiljinog duga, tužilji prozrokovana šteta u visini izgubljene zakupnine koju u ovom postupku ona od tužene potražuje.

Revizijsko pozivanje tužilje na uvažavanje obrazloženja odluke Vrhovnog kasacionog suda Rev 844/15 od 17.06.2015. godine i na propuštanje sudova da ugovaranje zelenaške kamate od strane neimenovane organizovane grupe sankcioniše upućivanjem predmeta javnom tužilaštvu, bez uticaja je na odluku u ovoj parnici imajući u vidu da je u navedenim postupcima pred Vrhovnim kasacionim sudom Rev 508/19, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P 13587/142 i pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu K 7669/13 tužilja svoja prava na adekvatan način zaštitila.

Saglasno članu 153. stav 1., 154. i 163. stav 1. i 2. ZPP pravilna je odluka o troškovima postupka.

Na osnovu date argumentacije, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković