.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1196/2020
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vera Eraković, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova i činidbe, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1899/19 od 26.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1899/19 od 26.09.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1899/19 od 26.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4865/18 od 19.11.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezana tužena da joj preda u sudržavinu 1/3 lokala, površine 12,33 mkv, koji se nalazi u ..., u prizemlju stambeno-poslovne zgrade ''VV'', u Ul. ... br. .., dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje da se tužena obaveže da joj preda u sudržavinu predmetni lokal za udeo veći od 1/3 do 1/2. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da joj na ime naknade materijalne štete usled nekorišćenja 1/2 lokala površine 12,33 mkv, koji se nalazi u ..., u prizemlju stambeno-poslovne zgrade ''VV'', u Ul. ... br. .., za period od 01.03.2010. godine do 05.09.2017. godine, isplati ukupan iznos od 1.103.064,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.09.2017. godine, pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1899/19 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 4865/18 od 19.11.2018. godine, u usvajajućem delu stava prvog, stavu drugom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao posebno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužilje.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je naknada od drugog suvlasnika zbog nekorišćenja suvlasničke stvari. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu citirane odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe novog tumačenja prava. Tužilja ukazuje da joj je zbog pogrešne primene materijalnog prava uskraćeno pravo na naknadu, međutim, shodno odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ne dovodi do primene ovog instituta svaka pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari, tužilja je sudu podnela dana 01.03.2010. godine, a vrednost predmeta spora navedena u tužbi je 1.100.000,00 dinara. Podneskom od 30.10.2017. godine, tužilja je tužbu preinačila povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 1.930.331,50 dinara. Pobijani deo presude odnosi se na iznos od 1.103.064,00 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, shodno citiranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
