Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca PTP „Jasenovo“ ad Nova Varoš, čiji je punomoćnik Spasoje Pušica, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, Opštine Nova Varoš, JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, JVP „Srbijavode“ Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Krajinović, advokat iz ..., po tužbi radi utvrđenja i po protivtužbi radi raskida ugovora, utvrđenja i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2193/19 od 19.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 29.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2193/19 od 19.06.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog JVP ''Srbijavode'' Beograd za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P 166/10 od 22.01.2016. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 166/10 od 30.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se prema tuženoj Republici Srbiji utvrdi da je po osnovu kupoprodaje – ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 28.06.2007. godine, zaključenim sa Agencijom za privatizaciju u Beogradu i overenim pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, dana 28.06.2007. godine, pod brojem II Ov 1348/07, stekao pravo svojine na objektima i opremi motela „Vrelo“, ribnjaka „Draževići“ u Draževićima, bliže navedenim u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je stekao pravo trajnog korišćenja na nepokretnostima i to: zemljištu potrebnom za redovnu upotrebu objekata iz stava prvog izreke, a koje se odnose na zemljište pod ovim objektima i oko objekata i na parcelama bliže navedenim u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je prema tuženima stekao pravo trajnog korišćenja na nepokretnostima bliže navedenim u tom stavu izreke, a po osnovu ugovora bliže navedenih u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, kojim je tražio da se prema tužiocu raskine ugovor broj .. od 06.05.1983. godine, zaključen između pravnog prethodnika tužioca RO „Jasenovo“ i pravnog prethodnika tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd - RO za proizvodnju električne energije ''Limske hidroelektrane'' Nova Varoš i da se utvrdi da protivtužiocu prestaje pravo trajnog korišćenja na objektima bliže navedenim u tom stavu izreke, kao i da se tužilac obaveže da sve nepokretnosti preda u državinu tuženom JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni alternativni zahtev tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd kojim je tražio da se tužilac obaveže da objekte bliže navedene u tom stavu izreke preda u državinu tuženom. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, kojim je tražio da se prema tužiocu utvrdi da je ništav ugovor broj .. od 06.05.1983. godine, zaključen između pravnog prethodnika tužioca i pravnog prethodnika tuženog, te da se tužilac obaveže da tuženom preda u državinu i svojinu objekte bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da tuženom JVP „Srbijavode“ Beograd, na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 456.050,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2193/19 od 19.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom i šestom izreke, tako što je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i tužilac obavezan da preda u državinu tuženom taksativno navedene objekte, dok je deo protivtužbenog zahteva tuženog za predaju u državinu i svojinu objekata bliže navedenim u tom stavu izreke, odbijen kao neosnovan, delimično usvojen tužbeni zahtev tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd i utvrđeno da je ništav ugovor broj .. od 06.05.1983. godine, zaključen između pravnih prethodnika tužioca i tuženog, obavezan tužilac da tuženom JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 216.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od presuđenja do izvršnosti presude, na dosuđene troškove parničnog postupka, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog JVP „Srbijavode“ Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavilo reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, i to prema odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji je u reviziji pogrešno označen kao član 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20).

Tuženi JVP ''Srbijavode'' Beograd je podneo odgovor na reviziju.

Apelacioni sud u Beogradu rešenjem R3 5/21 od 17.05.2022. godine, izjasnio se da ne predlaže Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2193/19 od 19.06.2020. godine.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5, a u vezi sa članom 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13 – US), koji se u konkretnoj situaciji primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 20.08.2007. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 1.900.000,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tuženih.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u iznosu od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen zahtev tuženog JVP ''Srbijavode'' za naknadu troškova revizijskog postupka, sve u skladu sa člana 150. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 161. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić