Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž4 67/25 od 09.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P4 234/18 od 25.12.2024. godine u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P4 234/18 od 25.12.2024. godine, u stavovima petom, sedmom, devetom i jedanaestom izreke, a predmet je, u navedenom delu, vraćen istom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužene u delu kojim presudu Višeg suda u Beogradu P4 234/18 od 25.12.2024. godine, pobija u stavovima šestom, osmom i desetom izreke.

Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi odredbe člana 214.a stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima (''Službeni glasnik RS'', br. 104/2009 ...66/2019), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su autori udžbenika ''Finansijski ...'', izdanje 2010. godine, izdavač Fondacija darovitih ''Hristifor Crnilović-Kica'' Vlasotince ISBN 978-86-86533-26-5; udžbenika ''... ekonomija'', izdanje 2010. godine, izdavač Fondacija darovitih ''Hristifor Crnilović-Kica'' Vlasotince ISBN 978-86-86533-25-6; udžbenika ''... finansije'', izdanje 2010. godine, izdavač Fondacija darovitih ''Hristifor Crnilović-Kica'' Vlasotince ISBN 978- 86-86533-28-9, kao i udžbenika ''Praktikum iz ..., izdanje 2010. godine, izdavač Fondacija darovitih ''Hristifor Crnilović-Kica'' Vlasotince ISBN 978-86-86533- 27-2. Pravni prethodnik tužene je bez saglasnosti tužilaca, kao autora, predmetne udžbenike koji su njihova autorska dela, umnožavao i stavljao u promet u periodu od 2010.g odine do 2017. godine, tako što je studentima delio predmetne udžbenike u biblioteci škole, u digitalnoj formi (CD), pri čemu su isti bili uračunati u cenu školarine, a tužiocima nije isplatila nikakvu naknadu. Prema izveštaju o recenzijama, predmetni udžbenici su namenjeni, pre svega, studentima visokih škola strukovnih studija, a mogu da se koriste i kao strukovna literatura za druge potrebe. Tužioci nisu ovlastili pravnog prethodnika tužene da koristi njihova autorska dela, niti su sa njim zaključili autorski ugovor kojim bi pravni prethodnik tužene stekao takvo ovlašćenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje da je tužena povredila njihova autorska prava, pa su tuženoj naložili da prestane sa potrebom prava tužilaca i da uništi sve neovlašćeno umnožene primerke elektronskog izdanja udžbenika, čiji su tužioci koautori, u smislu odredbe člana 205. stav 1., u vezi člana 2, 8, 9, 10. i 21. Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Autorsko delo definisano je odredbom člana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što je to originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu ili način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine (stav 1.). Autorskim delom smatraju se naročito, između ostalog, pod tačkom 1. pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.) na osnovu stava 2. te odredbe Zakona. Subjekat autorskog prava određen je u članu 9. Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što je autor fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo (stav 1.). Koautor je fizičko lice koje je zajedničkim stvaralačkim radom sa drugim licem stvorilo delo na osnovu odredbe člana 10. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom njegovog dela, na osnovu odredbe člana 19. istog Zakona. Pravo na umnožavanje propisano je odredbom člana 20. Zakona o autorskom i srodnim pravima tako što autor ima isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način (stav 1.). Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet originala ili umnoženih primeraka svog dela, prodajom i drugim načinom prenosa svojine, na osnovu stava 1. odredbe člana 21. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Stavljanje primeraka dela u promet obuhvata, između ostalog, pod tačkom 1., nuđenje primeraka dela radi stavljanja u promet na osnovu stava 2. te odredbe Zakona. Zaštita autorskog i srodnih prava propisana je odredbama članova 204.-214.b Zakona o autorskom i srodnim pravima, tako što povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanjem naknade propisane ovim Zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava propisanih ovim Zakonom, u smislu odredbe člana 204. tog Zakona. U slučaju povrede autorskog ili srodnog prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno, tužilac može tužbom da zahteva naročito, u smislu odredbe člana 205. tačka 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno, u smislu odredbe člana 2. zabranu radnji kojima se povređuje pravo ili radnja koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu, u smislu tačke 4., isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništavanje ili preinačenje bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative i slično.

U konkretnom slučaju, tužioci su koautori predmetnih udžbenika koje je pravni prethodnik tužene, bez njihove saglasnosti, kao autora, u elektronskoj formi učinio dostupnim u biblioteci škole, pri čemu su predmetni udžbenici uvršteni u program na drugoj godini studija kod tuženog i isti su bili uračunati u cenu školarine, a da tužiocima nije isplaćena nikakva naknada, niti je sa njima zaključen ugovor. Na taj način pravni prethodnik tužene je povredio autorska prava tužilaca, pa su nižestepeni sudovi tuženoj, pravilnom primenom materijalnog prava, naložili da prestane sa povredom tog prava i da uništi sve neovlašćeno umnožene primerke elektronskog izdanja udžbenika čiji su oni koautori, u smislu odredbe člana 20, 21, 204. i 205. stav 1. tačke 1, 2. i 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima. Zbog toga tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Navodima revizije tužena pobija ocenu dokaza, što je bez uticaja na odlučivanje, jer o tome koje će činjenice da uzme kao dokazane, odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka , u smislu odredbe člana 8.Zakona o parničnom postupku..

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković