Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči, kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ocenjujući dozvoljenost revizije, našao da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), da se o reviziji tužilje odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom na različite odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji na koje se u reviziji ukazuje, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je primljena u porodilište Klinike za ginekologiju i akušerstvo „Betanija“ u Novom Sadu dana ...1981. godine, kada je utvrđeno da je plod u redu i da su tonovi ploda uredni, da se bliži porođaj, da bi zatim prilikom pregleda saošteno da dete nije živo ali kako je tužilja osećala pokrete ploda, saopštila je da želi da se porodi normalnim putem. U opisu toka porođaja navedeno je da se tonovi ploda ne mogu sa sigurnošću utvrditi, te da se ima utisak da su prisutni ali sa promenljivim frekvencijama i intenzivnim šumom, te je uz konsultaciju sa doktorom doneta odluka da se porođaj završi metodom „Sectio caesarea“ uz saglasnost majke kojoj je predočena mogućnost mrtvog ploda i postojanja malformacija. Tužilja je ...1981. godine, u ... časova rodila dete ženskog pola i porođaj je zaveden u zdravstvenoj ustanovi pod matičnim brojem ... na ime porodilje AA1 (tužilje) sa naznakom da je dete teško 3 kilograma i 550 grama, a dužine 51 cm. U listi novorođenčeta upisano je pod oznakom ... žensko dete, dužine 51 cm, težine 3550 grama, rođeno živo. U delu označenom kao „tok novorođenčeta“ naznačeno je da je dana ...1981. godine, dete otpušteno na Dečiju kliniku na dalje lečenje. Tužilja je tada imala još jedno starije dete rođeno ... godine i taj porođaj je protekao normalno. Kritičnom prilikom tužilja nije videla novorođenu bebu jer se kasnije probudila iz anestezije, smeštena je u šok sobu a beba je smeštena u bebi boks. Prilikom buđenja obišao je doktor i saopštio da je beba u dobrom stanju, a bivši suprug tužilje video je dete tog dana, jer ga je medicinska sestra donela do staklene pregrade. Na detetu nije bilo ništa neobično, niti je smešteno u inkubator, niti je koristilo kiseonik već je moglo samostalno da diše i imalo normalnu boju kože. Tužilja je posle carskog reza bila u lošem stanju i nije dobijala bilo kakve informacije o premeštaju deteta na Dečiju kliniku ...1981. godine, već je ...1981. godine obaveštena da je dete preminulo. U otpusnoj listi od ...1081. godine, navedeno je da tužilja na svoj zahtev, a protiv saveta lekara odlazi kući, kao i da se otpušta bez deteta koje je premešteno u Dečiju kliniku, gde se ne beleži smrt deteta iako su roditelji bili o tome obavešteni. Od samog početka tužilja je smatrala da nešto nije u redu, ali zbog prevelike tragedije koja je zadesila bila je u teškom psihičkom stanju i odlazila je kod psihologa. Zbog takvog stanja zdravlja, sve do 2001. godine, nije se obraćala nadležnim organima povodom ovog pitanja. Prilikom obraćanja Dečijoj bolnici u Novom Sadu tužilji je dostavljena samo matična knjiga umrlih koja se vodi od 1969. godine do 1983. godine i u kojoj je zabeleženo da je dete pod rednim brojem ... na prezime A1, ženskog pola koje je premešteno kod njih ...1981. godine umrlo ...1981. godine. Po obraćanju Gradskoj upravi za Grad Novi Sad, dobila je prijavu rođenja za GAK Novi Sad broj ... od ...1981. godine, gde se vidi da je tog dana dodelila detetu lično ime BB. Prijava smrti podneta je matičaru uz upis da je smrt nastupila ...1981. godine u ... časova. U izvorniku matične knjige rođenih upisano je dete BB pod brojem ... dana ...1981. godine, a istog dana je upisana i činjenica smrti deteta pod tekućim brojem ... u izvorniku matične knjige umrlih. U potvrdi o smrti deteta navedena je dijagnoza, a u dopisu JKP „Lisje“ navedeno je da u periodu od ...1981. do 31.12.1981. godine, nije sahranjeno nijedno dete rođeno ...1981. godine, sa imenom BB, niti neko NN lice. Takođe nije kremirano nijedno lice u toku 1981. godine, a na Gradskom groblju u Novom Sadu u toku 1981. godine sahranjeno je devetoro dece u dečije parcele od toga jedno dete ...09.1981. godine sa imenom VV. Tužilja je više puta posećivala Institut za patologiju GAK Novi Sad ali nije bilo načina da sazna bilo koju informaciju vezanu za sahranjivanje deteta. Tužilja nije mogla da sahrani dete, ostala je uskraćena za istoriju bolesti i otpusnu listu, kao i ostale analize i dokumentaciju koja prati tok lečenja deteta. Takođe joj nije dostavljen uput za prosekturu, obdukcioni nalaz, ostale knjige i protokole kroz koje dete prolazi na njihovom odeljenju. Tužilja nije videla telo deteta i veoma teško podnosi sve što se dogodilo od rođenja deteta do danas, pri čemu trpi intenzivne duševne bolove jer ne zna da li je njeno dete preminulo ili je još uvek živo. Tužilja je podnela i krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu Novi Sad 24.10.2019. godine, koja je odbačena zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev primenom pravila o teretu dokazivanja, nalazeći da tužilja nije dokazala propuste organa tužene, kao i da su ti propusti u uzročno-posledičnoj vezi sa predmetnim događajem u vezi koga traži naknadu nematerijalne štete. Činjenice da tužilji nije omogućeno da vidi telo deteta, kao i da joj nije blagovremeno omogućeno da dođe do relevantnih podataka o detetovom zdravstvenom stanju i sahrani, nisu osnov odgovornosti tužene, već upravo nadležnih zdravstvenih i eventualno pogrebnih ustanova koje nisu organi tužene. Pored toga tužilja nije dokazala da je podnela predlog u smislu Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koje se smatra da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, radi utvrđivanja činjenica o statusu i sudbini deteta.

Stanovište nižestepenih sudova za sada se ne može prihvatiti kao pravilno.

Na osnovu odredbe člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Zbog toga se, od ratifikacije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda neposredno primenjuje (Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list Srbije i Crne Gore, međunarodni ugovori'' br. 9/03, 5/05, 7/05 i (''Službeni glasnik RS'' međunarodni ugovori, br. 12/2010), što znači da sudovi svoju odluku mogu neposredno da zasnuju i na odredbama te Konvencije. Neposredna primena zajemčenih prava propisana je u članu 18. tako da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju. Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, tako što svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske. Suštinski cilj člana 8. je da pojedinca zaštiti od proizvoljnog mešanja javnih vlasti. Međutim, ovoj odredbi mogu biti svojstvene i dodatne pozitivne obaveze koje se protežu, između ostalog, na delotvornost istražnih postupaka u vezi sa porodičnim životom (Zorica Jovanović protiv Srbije, Presuda objavljena u ''Službenom glasniku RS'' broj 33/2013 od 10.04.2013. godine, stav 69.).

Prema postavljenom tužbenom zahtevu, koji su nižestepeni sudovi odbili jer tužena nije odgovorna iz razloga što tužilja nije dokazala postojanje uzročno- posledične veze u propustima organa tužene i pretrpljene štete, traži se naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju za narušen lični i porodični život tužilje, trpljenje neizvesnosti, neodgovaranja državnih organa i namernog skrivanja i zataškavanja informacija o stvarnoj sudbini njenog deteta, reakcija i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njenog deteta. Odgovornost tužene u konkretnom slučaju nije primarno zasnovana na propustima njenih organa, već u propustu da svojim građanima obezbedi delotvornost istražnih i drugih postupaka u vezi sa predmetnim aspektom porodičnog života. Dakle, u konkretnom slučaju ostale su neutvrđene i nerazjašnjene činjenice o odgovornosti tužene sa stanovišta preduzetih adekvatnih mera koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine tužiljinog deteta. Tužilja se obraćala, zdravstvenim i pogrebnim ustanovama, zatim nadležnom organu tužene (podnošenjem krivične prijave), radi razjašnjenja okolnosti vezanih za smrt njenog deteta, pošto joj nije omogućeno da vidi dete, niti ga sahrani, uskraćena je za istoriju bolesti i otpusnu listu, kao i ostale analize i dokumentaciju koja prati tok lečenja deteta, što je sve kod tužilje prouzrokovalo sumnju u tačnost podatka o smrti deteta. Pošto tužena Republika Srbija ima pozitivnu obavezu da omogući ostvarivanje ljudskih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u ovom slučaju potrebno je razjasniti da li je na zahteve tužilje da bude informisana o sudbini svog deteta, tužena adekvatno odgovorila, odnosno da li je omogućila i preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine tužiljinog deteta i da li je u suprotnom tužilji povređeno pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno članom 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, što sve ukazuje da za sada činjenično stanje nije potpuno utvrđeno u pogledu osnova odgovornosti tužene.

S tim u vezi ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova o različitosti činjeničnog stanja u Presudi ESLJP, Zorica Jovanović protiv Srbije, s obzirom na obavezu iz stava 92. da tužena država mora, u roku od godinu dana od datuma kada ova presuda postane pravosnažna u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, preduzeti sve odgovarajuće mere, po mogućstvu putem lex specialis (vidi Izveštaj zaštitnika građana od 29. jula 2010. godine u stavu 29. u gornjem tekstu), da osigura uspostavljanje mehanizma sa ciljem obezbeđenja pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima u situaciji kao što je ili koja je dovoljno slična situaciji podnositeljke predstavke (vidi stav 26. u gornjem tekstu). Ovaj mehanizam bi trebalo da nadzire nezavisno telo, sa odgovarajućim ovlašćenjima, koje će moći da pruži pouzdane odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta i pruži odgovarajuću naknadu, prema slučaju. Kao rezultat navedene obaveze donet je Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ broj 18/20 od 03.03.2020. godine) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a primenjuje se od 11.06.2020. godine, pa konstatacija nižestepenih sudova da tužilja nije dokazala da je podnela predlog u smislu tog Zakona, radi utvrđivanja činjenica o statusu i sudbini deteta, nije od uticaja na osnov odgovornosti tužene, jer je tužba u ovoj parnici podneta 12.12.2019. godine.

Imajući u vidu izneto ovaj sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, ukinuo nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković