Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. U konkretnom sporu, pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužioca za utvrđenje da tuženi nema pravo službenosti prolaza preko parcela tužioca na način kako je to opisano u tužbenom zahtevu, koji počiva na nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke, s obzirom da se ni tužilac ni njegov sada pokojni otac nisu saglašavali sa tim da tuženi tim putem prolazi preko njihovih parcela, na kojima postoji drugi put koji se koristi za prolazak preko parcela tužioca, i kojim tužilac ne osporava tuženom pravo da ga koristi.

Obrazloženje pobijane presude ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi revizijom ukazuje na činjenična pitanja konkretnog spora, i ponavlja navode već iznošene u žalbi i ocenjene od strane drugostepenog suda, a to ne ukazuje na sporno pravno pitanje koje bi bilo od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ili bi zahtevalo novo tumačenje prava. Ukazivanje na navodne protivrečnosti drugostepene presude ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije, koja se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Kako tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije sudske odluke donete u činjeničnoj i pravnoj situaciji, istoj ili sličnoj onoj kakva je u konkretnom slučaju i o suprotnom presuđenju, nije ispunjen nijedan od zakonskih uslova za dozvoljenost posebne revizije, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da ni u smislu te odredbe revizija nije dozvoljena.

Naime, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3. ZPP).

U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude je označena iznosom od 10.000,00 dinara, što je očigledno ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra, pa je revizija nedozvoljena i kao takva odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković