U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Nikola Spajić iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2074/22 od 06.10.2022. godine, u sednici održanoj 01.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2074/22 od 06.10.2022. godine, tako što SE ODBIJA, kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 25036/2021 od 13.05.2022. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 25036/2021 od 13.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 1.250.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju, za narušeni lični i porodični život, za trpljenu neizvesnost, neodgovaranje državnih organa, namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini tužiočeve kćerke, rođene ...1981. godine, zbog reakcija i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njegovog deteta, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je oslobođen od plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu je Gž 2074/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 1.250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.05.2022. godine, kao dana presuđenja pa do isplate i to: na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju za narušen lični i porodični život usled neizvesnosti, neodgovaranja državnih organa i namernog skrivanja i zataškavanja činjenica koje se odnose na rođenje i dalju sudbinu njegove kćerke, rođene ...1981. godine; zbog reakcija i stavova nadležnih organa, koji su pokazali nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njegovog deteta i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 33.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga, pozivajući se i na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408, u vezi člana 403.stav 2.tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana. S obzirom na ispunjenost uslova za ispitivanje pravosnažne presude na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija tužioca nije cenjena na osnovu odredbe člana 404. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca ne ukazuje jasno na neku drugu bitnu povredu iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada bivša supruga tužioca je bila trudna 1981. godine noseći njihovo drugo dete. U predviđenom terminu za porođaj, tužilac je suprugu dovezao u „Betaniju“ ...1981. godine. Istog dana je popodne video suprugu koja se još nije porodila, dodirnuo joj je tada stomak i osetio pokrete bebe. Noću, između ... i ...1981. godine tužiočeva supruga se porodila „carskim rezom“. Dana ...1981. godine tužilac je došao da vidi suprugu i bebu, te suprugu nije video jer je bila na Odeljenju intenzivne nege, a bebu je video pošto je medicinska sestra iznela na prozor koji je bio na visokom prizemlju i beba je izgledala zdravo i lepo. Medicinska sestra mu je tada saopštila da je sve u redu i da je beba teška 3.550,00 grama i dugačka 51 cm. Bila je devojčica i dali su joj ime .... To veče tužilac je proslavio njeno rođenje, a sutradan je pozvao „Betaniju“ da pita za suprugu i bebu i rečeno mu je da je sve u najboljem redu. Nakon toga, ...1981. godine tužilac je došao na prijem u „Betaniju“ i pitao kako je beba kada je došao neki čovek za koga ne zna da li je bio lekar ili medicinski tehničar i saopštio mu je da je beba preminula. Doživeo je šok i upitao tog čoveka kako seto desilo na šta mu je on odgovorio da ne zna i da će se to obdukcijom utvrditi. Tužilac je upitao da li nakon obdukcije može da preuzme telo deteta da bi ga sahranio po hrišćanskim običajima, na šta mu je on odgovorio da nije takva procedura, da porodilište vodi računa o tome i da se sve dešava u krugu porodilišta i dodao je da tako bolje za njih kao porodicu i da su mladi i da će imati još dece. Tužilac je potom sa suprugom 1983. godine dobio još jedno dete (devojčicu), ali je predmetni događaj toliki trag i bol ostavio da je bio jedan od razloga zbog čega se tužilac kasnije razveo od svoje supruge. Krajem 80. godina tužilac je otišao u „Betaniju“ da bi tražio dodatna dokumenta vezana za smrt bebe 1981. Godine, ali na prijemnici mu je neljubazno rečeno da je beba umrla i da je zbrinuta po njihovom protokolu. Kada se u javnosti pokrenula tema o krađama beba tužilac je prepoznao svoj slučaj i 2013. Godine se obratio Udruženju nestalih beba u Kragujevcu koje mu je dostavilo obrazac kako bi se obratio porodilištu radi pribavljanja medicinske dokumentacije. Taj popunjeni obrazac predao je „Betaniji“ 2014. Godine, te pošto je prošlo godinu dana od tada a odgovor nije dobio, obratio se Povereniku za zaštitu ljudskih prava. Odgovor od „Betanije“ je stigao 2016. godine sa dokumentacijom u kojoj je pisalo da je beba ...1981. godine prebačena u Dečju bolnicu. Obratio se Dečjoj bolnici ali oni su ga obavestili da dokumentaciju čuvaju 10 godina nakon čega se šalje u Principovac kod Iloka (Republika Hrvatska). Tužiocu je posebno bilo sumnjivo jer nije bilo nikakve medicinske dokumentacije sa patologije, odnosno dokumenta da je rađena obdukcija. Obraćao se i JKP „ Lisju“ Novi Sad sa pitanjem da li je beba rođena ...1981. godine sahranjena na groblju i dobio je informaciju da nije sahranjeno nijedno dete rođeno u Novom Sadu ...1981. godine, niti ijedno dete umrlo u Novom Sadu ...1981. godine, među kojima ni dete sa imenom ..., niti N.N lice kao ni da nije bilo kremacije jer je krematorijum u Novom Sadu počeo da radi u junu 2004. godine. Takođe je od Kliničkog centra sa patologije tražio parafinske kalupe, ali su mu rekli da ih nemaju, nakon čega se njegova sumnja u smrt deteta još više produbila zbog nelogičnosti u medicinskoj dokumentaciji. U istoriji porođaja Medicinskog fakulteta – Klinika za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu konstatovano je da se supruga tužioca primljena u porodilište ...1981. godine u 1 čas, prvi bolovi su bili ...1981. godine u 21 čas kada je pukao vodenjak, da su datum i sat porođaja ...1981. godine u 2 časa i 4 minuta, a datum i sat izlaska posteljice nakon 2 minuta cela posteljica. Porođaj je obavio dr ... tzv. „carskim rezom“. U opisu toka porođaja konstatovano je: ...1981. godine u 1 čas i 30 minuta: grlić naznačen, otvorena za dva prsta. Rub debeo i čvrst. Curi bistra plodova voda. Prednjači glava, naišla malim segmentom u ulaz karlice. Trudovi osrednji. Tonovi ploda se ne mogu sa sigurnošću utvrditi. Ima se utisak da su prisutni ali sa promenljivom frekvencijom, grubim intenzivnim šumom. Stavljena na CTG, ordiniran kiseonik, stavljena u endelenburg. Pošto se u sali radi operacija kontrola do završetka operacije. Dana ...1981. godine u 2 časa i 25 minuta umesto tonova se čuje grub šum koji probijaju usporeni aritmični tonovi, koji nisu ritmički sa pulsom majke. Na krivulji registrovani tonovi od 100 do 140 u minuti. Uz konsultaciju sa prim. ... doneta odluka da se porođaj završi carskim rezom. Potom je opisan oporavak majke a beba se ne spominje. Poslednji izveštaj je od ...1981. godine gde stoji da porodilja na lični zahtev odlazi kući. Novorođenče je označeno brojm ..., pol ženski, dužina 51 cm, težina 3550 grama, rođeno živo i opisan obim glave, ramena i grudi te stoji datum ...1981. godine i rukom napisano: premešteno na Dečju kliniku na dalje lečenje. Na operacionoj listi stoji datum i sat operacije 2 časa i 30 minuta. Iskucan je operativni nalaz, opisan tok carskog reza i napisano da je bebi oko vrata bio obmotan pupčanik i jako zategnut oko struka i da je bio živ ženski plod. Na otpusnici je napisano da je majka otpuštena ...1981. godine na lični zahtev, a da se beba od ...1981. godine nalazi na lečenju u Dečjoj klinici. Dete je dobilo ime ... i izdat je Izvod iz MK rođenih pod tekućim brojm ... gde je dodeljen i matični broj: .... Postoji i Izvod iz MK umrlih pod tekućim brojem ... za 1981. godinu u koji nije unet matični broj i piše da je smrt nastupila ...1981. godine u 3 časa i 10 minuta. U dokumentu koji je naslovljen državnom matičaru stoji rukom napisano ime deteta, čas rođenja i smrti, ime oca, dok su ostali podaci iskucani. Iz fotokopije dela protokola novorođenčeta se utvrđuje da je dete rođeno ...1981. godine u 2 časa i 40 minuta, da je po Apgaru dobilo ocene 9/10, te da je ...1981. godine prebačeno na Dečju kliniku. U protokolu za prosekturu napisana je dijagnoza na latinskom, podvučeno da je obdukcija potrebna i da je vreme smrti ...1981. godine u 3 časai 10 minuta. Na dokumentu nema imena lekara već samo nečitki potpis. Tužilac je 10.10.2019. godine podneo zahtev za dokumentaciju (obdukcionog nalaza za dete i preuzimanja parafinskih kalupa blokova), ali je 24.10.2019. godine dobio odgovor da nema saznanja o postojanju dokumentacije koja mu već nije prethodno dostavljena. U dopisu KCV od 17.03.2022. godine navedeno je da KCV nije pravni sledbenik Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u kojoj je novorođenče majke BB preminulo ...1981. godine i da u navedenom periodu tela obdukovane novorođenčedi koja roditelji nisu preuzeli radi sahranjivanja, su sahranjivana kremiranjem u za to predviđenom posebnom objektu u ustanovi. Tužilac se tokom 2014., 2015. godine, 2018. i 2019. godine obraćao KCV, Gradskoj upravi za opšte poslove Grada Novog Sada, Povereniku za informacije od javnog značaja, Zaštitniku građana, JKP „Lisju“ i KCV. Tužilac je podneo i krivičnu prijavu protiv „Betanije“ koja je pravosnažnim rešenjem Javnog tužilaštva KTN 84/15 odbačena, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Tužiočev bol traje 41 godini, teško mu je, predmetni događaj je izuzetno uticao na njegov lični i porodični život i nikada nije prihvatio činjenicu da je njegovo dete umrlo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio, nalazeći da postoji propust tužene koji se u konkretnom slučaju, sastoji u tome što tužiocu, kao i drugim građanima u bitno sličnoj pravnoj situaciji, nije obezbeđen delotvorni postupak u vezi sa pravom na poštovanje porodičnog života, propisanim odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa usled kontinuiranog propusta tužene da obezbedi pravovremene i potpune informacije tužiocu o sudbini njegovog deteta, tužilac trpi duševne bolove i patnju, pa je tužena dužna da mu naknadi nematerijalnu štetu, na osnovu odredbe člana 154, 172. stav 1. i 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da on svoj tužbeni zahtev nije zasnovao na činjenicama i okolnostima propusta iz kojih bi proizlazio nepravilan i nezakonit rad organa tužene, niti na postojanju uzročno-posledične veze između tih radnji i nastale štete u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Po mišljenju drugostepenog suda, ukoliko su u postupanju medicinske ustanove, konkretno GAK ''Betanija'' ili pak organa lokalne samouprave, postojale nepravilnosti u radu i ukoliko je usled tih nepravilnosti tužilac trpeo štetu, on je imao mogućnost da usmeri tužbu protiv tih lica, imajući u vidu da ona imaju parničnu sposobnost i da neposredno odgovaraju za štetu koja joj je eventualno pričinjena njihovim radom, odnosno radom njihovih organa.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo na šta tužilac osnovano u reviziji ukazuje.

Na osnovu odredbe člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Zbog toga se, od ratifikacije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda neposredno primenjuju (Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list Srbije i Crne Gore, međunarodni ugovori'' br. 9/03, 5/05, 7/05 i (''Službeni glasnik RS'' međunarodni ugovori, br. 12/2010), što znači da sudovi svoju odluku mogu neposredno da zasnuju i na toj Konvenciji.

Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, tako što svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

U konkretnom slučaju, tužilac povodom boravka njegove tadašnje supruge u bolnici radi porođaja, a nakon što je dobio informaciju da je njegovo dete preminulo, nije dobio nikakve informacije, niti dokumentaciju o uzroku smrti bebe, nalaz obdukcije, niti mu je telo bebe predato da ga sahrani, iako je on to kao otac zahtevao. Pri tom je utvrđeno da nije sahranjeno, niti kremirano nijedno dete koje je rođeno ...1981. godine, odnosno koje je umrlo ...1981. godine pod imenom i prezimenom BB, što je tada bilo ime novorođenčeta tužioca. Dakle, iako deo dokumentacije postoji (istorija porođaja i otpusnica), zbog protivrečnosti u njenom sadržaju (dat je matični broj mrtvo rođenom detetu a u Izvodu iz MK umrlih nije naznačen matični broj), kod tužioca postoji sumnja o sudbini njegovog deteta, pa je Republika Srbija bila dužna da odgovori na njegov zahtev i da mu pruži tražene informacije, što ona nije učinila. Svojim nedelotvornim ponašanjem, tužena je tužiocu prouzrokovala štetu, tako što mu je povređeno pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužena nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine tužiočevog deteta, pa tužilac ima pravo na novčano obeštećenje. Tužilac se obraćao, kako bolničkom osoblju tako i nadležnom organu tužene (podnošenjem krivične prijave), radi razjašnjenja okolnosti vezanih za navodnu smrt njegovog deteta, pošto ga je video u porodilištu živog a potom mu nakon saopštenja da je preminulo nije omogućeno da ga vidi niti da ga sahrani, što je sve kod tužioca prouzrokovalo opravdanu sumnju u tačnost podatka o smrti njegovog deteta, pa zbog neznanja o sudbini svog deteta, on trpi duševne bolove. Pošto tužena Republika Srbija ima pozitivnu obavezu da omogući ostvarivanje ljudskih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je u ovom slučaju zanemarila tako što nije adekvatno odgovorila na zahtev tužioca da bude informisan o sudbini svog deteta, sledi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete na osnovu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, u iznosu koji je taj sud pravilno odmerio i priznao tužiocu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku o troškovima revizijskog postupka u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo na osnovu odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Tužiocu su priznati troškovi na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav revizije od 22.500,00 dinara, primenom važeće AT, što uvećeno za iznos tražene sudske takse na reviziju u iznosu od 97.500,00 dinara, prema TT, čini ukupan iznos od 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti ove presude do isplate, saglasno članu 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i članu 324. stav 2. istog zakona.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković