Predlagač je podneo odgovor na reviziju protivnika predlagača.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima pobijanog rešenja, predlagaču je utvrđena i dosuđena naknada za eksproprisano zemljište i to prema utvrđenoj tržišnoj vrednosti za građevinsko zemljište. Visina naknade za građevinsko zemljište dosuđena je predlagaču primenom odredbe člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji, u vezi Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene državnog puta na kojoj deonici se nalazila eksproprisana nepokrenost predlagača, uz obrazloženje da je stupanjem na snagu navedenog planskog dokumenta predmetno zemljište postalo građevinsko, bez obzira što u katastru nepokretnosti nije sprovedena ta promena. Stoga predlagač ima pravo na naknadu za građevinsko zemljište. U rešenju o eksproprijaciji nije bila navedena kultura zemljišta koje se ekspropriše, pa vlasnik zemljišta ima pravo na naknadu prema statusu koji je zemljište imalo u momentu eksproprijacije.

Pobijano drugostepeno rešenje u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju. Naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se prema statusu zemljišta u vreme eksproprijacije, a po cenama u vreme presuđenja. Kada postoji pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji, u kom je naveden status zemljišta koje se ekspropiše, sud je vezan za to rešenje u postupku određivanja naknade. U tom slučaju sud se neće baviti utvrđivanjem statusa eksproprisanog zemljišta i naknada se ima dosuditi prema statusu zemljišta koje je navedeno u rešenju o eksproprijaciji. U slučaju kada u rešenju o eksproprijaciji nije naveden status zemljišta koje se ekspropriše, relevantna činjenica za određivanje naknade jeste faktički status tog zemljišta u vreme kada je izvršena eksproprijacija.

Shodno odredbi člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsko zemljište je zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. To znači da je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene državnog puta IB reda broj 27, svo zemljište u granicama Plana, u smislu citirane zakonske odredbe, postalo građevinsko zemljište po sili zakona.

Odredba člana 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Okolnost da promena namene, odnosno kulture zemljišta nije blagovremeno sprovedena u Katastru nepokretnosti nije od uticaja. Bitno je da je ta promena nastupila pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, na osnovu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana, pa se naknada ima dosuditi prema statusu zemljišta koje je ono faktički imalo u vreme eksproprijacije, a prema cenama u vreme utvrđivanja naknade.

Imajući u vidu da je drugostepena odluka u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda donetim u vezi sa navedenim pravnim pitanjem, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pravnom pitanju, niti za drugačijim tumačenjem prava. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije protivnika predlagača, u smislu odredbe člana 410. stav 2, u vezi odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku i odredbe čl. 27 stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak je započet podnošenjem predloga za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost dana 13.05.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 1.839.180,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Stoga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić