.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12018/2022
15.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 37/22 od 16.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 37/22 od 16.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr1 380/20 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji, na ime imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 42.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom za period od 01.02.2005. godine do 12.03.2009. godine u iznosu od 312,88 dinara. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 42.460,00 dinara od dana podnošenja tužbe do isplate. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr1 37/22 od 16.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati naknadu imovinske štete u iznosu od 42.460,00 dinara i iznos od 381,54 dinara na ime zakonske zatezne kamate za period od 01.02.2005. godine do 12.03.2009. godine, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba radi naknade imovinske štete podneta je dana 24.11.2020. godine, sa zahtevom za isplatu iznosa od 42.460,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP), određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
