Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12041/2022
09.11.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Gordane Džakula, Katarine Manojlović Andrić i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Kadački, advokat iz ..., radi utvrđenja prava službenosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 894/22 od 13.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 894/22 od 13.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 894/22 od 13.04.2022. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1877/20 (2017) od 19.01.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi da je putem održaja, kao jedini zakonski naslednik sada pokojnog VV, tužilac kao sadašnji vlasnik kat. parcele broj .. upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., kao povlasnog dobra, stekao pravo službenosti korišćenja bunara sa hidroforom na kp.br. .., sa zemljištem od 14 ari 42m2 upisanog u list nepokretnosti broj .. KO ... kao poslužnog dobra, te da se obaveže tužena da trpi da se na kp.br. .. upisanoj u list nepokretnosti .. KO ..., na kojoj se nalazi bunar sa hidroforom u ..., uknjiži pravo službenosti korišćenja bunara sa hidroforom u korist vlasnika kp.br. .. na kojoj je sagrađena stambena zgrada tužioca u ..., sa zemljištem površine 7 ari 42m2 i u korist vlasnika nepokretnosti upisan u list nepokretnosti .., kp.br. .. sa zemljištem površine 14 ari 42 m2 KO ... . Drugim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 254.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 894/22 od 13.04.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1877/20 (2017) od 19.01.2022. godine. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se radi razmatranja pitanja u interesu ravnopravnosti građana shodno članu 404. ZPP ista smatra izuzetno dozvoljenom.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora, jer doneta odluka ne odstupa od stanovišta ovog suda izraženog kroz donete odluke. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena).

Postupak u ovoj parnici pokrenut je dana 21.08.2017. godine tužbom podnetom radi utvrđenja prava službenosti stečenog održajem, a vrednost spora označena je u visini od 10.000,00 dinara.

Članom 33. stav 1. ZPP propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, a tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos. Drugim stavom istog člana propisano je da se u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavnim smatra vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici u kojoj je vrednost predmeta spora označena u iznosu nižem od propisanog članom 403. stav 3. ZPP, to je ista kao nedozvoljena odbačena shodno članu 413. ZPP.

Imajući u vidu odluke sadržane u prvom i drugom stavu izreke ovog rešenja, trećim stavom izreke kao neosnovan je odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka s obzirom da shodno članu 154. stav 1. ZPP isti nisu bili potrebni.