U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Republika Srbija - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, protiv tuženog AD „Sloga“ Kać, koga zastupa Miodrag Rakić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1222/22 od 25.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1222/22 od 25.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 176/2020 od 07.02.2022. godine, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari (stav prvi izreke). Tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u proizvodnoj 2014/2015, 2015/2016, 2016/2017 i 2017/2018 isplati iznos od 1.107.952,73 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa pripadajućom kamatom po referentnoj stopi Evropske centralne banke na glavne operacije uvećane za 8% poena računavši od dana podnošenja tužbe 21.05.2019. godine do isplate (stav treći izreke). Preko dosuđenog iznosa od 1.107.952,73 evra do traženih 1.116.844,43 evra sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na navedenu razliku od podnošenja tužbe do isplate, tužbeni zahtev je odbijen (stav četvrti izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 532.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1222/22 od 25.05.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 176/20 od 07.02.2022. godine, u delu kojim je tužbeni zahtev usvojen i odluka o troškovima postupka, potvrđena (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženog nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetno zemljište upisano je u list nepokretnosti broj .. KO Novi Sad III označeno kao – ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini – vlasnika Republike Srbije. Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 146/13 od 30.11.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca Republike Srbije i određeno da se briše pravo korišćenja tuženog AD „Sloga“ Kać, upisano u list nepokretnosti broj .. KO Novi Sad III i da se utvrđuje pravo javne svojine Republike Srbije na istim nepokretnostima, uz obavezu tuženog da trpi uknjižbu u katastru. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2385/17 od 27.02.2019. godine preinačena je prvostepena presuda P 146/13 od 30.11.2015. godine i tužbeni zahtev tužioca koji se odnosi na nepokretnosti upisane u LN .. KO Novi Sad III, odbijen kao neosnovan. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2549/19 od 02.09.2021. godine, odbijena je revizija tuženog, a usvojene su revizije tužioca i umešača Grada Novog Sada i preinačena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2385/17 od 27.02.2019. godine, tako što je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu P 146/13 od 30.11.2015. godine. Tuženi je protiv presude Rev 2549/19 od 02.09.2021. godine podneo ustavnu žalbu Už 15/22 Ustavnom sudu Republike Srbije, koji je postupak u toku.

U postupku inspekcijskog nadzora od 31.03.2016. godine i 21.02.2019. godine, koji je za svrhu imao kontrolu načina korišćenja zemljišta u državnoj svojini na parceli upisanim u LN .. KO Novi Sad III, poljoprivredna inspekcija pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine sačinila je zapisnike i utvrdila da je tuženi AD „Sloga“ Kać u tom periodu koristio navedene parcele tužioca. Prema nalazu i mišljenju veštaka tuženi je u 2014/2015. godini koristio bez plaćanja naknade zemljišta u državnoj svojini u ukupnoj površini od 200,8156 ha, vrednost zakupa za agroekonomsku 2014/2015 saglasno zaključku komisije za sprovođenje postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji Grada Novog Sada od 19.06.2018. godine iznosi ukupno 57.600,82 evra. Tuženi je u proizvodnoj 2015/2016, 2016/2017 i 2017/2018 godinama koristio bez plaćanja naknade 233,6686 ha zemljišta u državnoj svojini. Vrednost zakupa za 2015/2016 godinu iznosi 332.501,07 evra (1.422,96 evra h 233,6686 ha) za 2016/2017 iznosi 391.855,23 evra (1.676,97 evra h 233,6686 ha) za 2017/2018 iznosi 325.995,37 evra (1.395,12 evra h 233,6686 ha) ukupno je to iznos od 1.050.352,03 evra. Za sve četiri agroekonomske godine visina koristi koju je tuženi imao od upotrebe zemljišta u državnoj svojini iznosi 1.107.952,73 evra.

Iz ovako utvrđenog stanja nižestepeni sudovi su primenom odredbe člana 62. stav 5. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/2006 ... 112/15 i 95/2018), člana 94. stav 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/2006, 41/2009 i 65/2008) odredbe člana 210. i 219. Zakona o obligacionim odnosima, odredbe člana 60. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 62/2006 ... 95/18) i odredbe člana 64a Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaključili da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odlučili delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva i odbijanjem prigovora tuženog o zastarelosti potraživanja tužioca, jer je za ocenu prigovora zastarelosti relevantna odredba člana 371. u vezi člana 210. i 219. ZOO, a ne odredba člana 372. ZOO kako revident, neosnovano ukazuje. Pravni osnov potraživanja tužioca je isplata naknade koristi koju je tuženi imao od upotrebe nepokretnosti u državnoj svojini, a ne isplata povremenih potraživanja.

Neosnovani su navodi revidenta da je savestan držalac nepokretnosti u državnoj svojini, jer je imao upisano pravo korišćenja u periodu za koji tužilac zahteva isplatu naknade koristi od upotrebe nepokretnosti u državnoj svojini. Nasuprot revidentovim navodima o tome da su nižestepeni sudovi propustili da primene odredbu člana 38. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nema mesta primeni te odredbe, jer tuženi nije savestan držalac poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, pošto mu je to pravo prestalo na osnovu odredbe člana 94. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je stupio na snagu 26.07.2006. godine. Tuženi je svakako postao nesavestan danom podnošenja tužbe za brisanje prava korišćenja 2013.godine, a nije pružio dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 61. Zakona o poljoprivrednom zemljištu ili nekom drugom pravnom osnovu državine.

Neosnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi nepravilno primenili odredbu člana 62. stav 5. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer su sudovi dosudili iznose dobijene množenjem trostrukog iznosa najviše postignute cene za hektar u referentnom okrugu sa površinom korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 2015/2016, 2016/2017, 2017/2018 godinu, nakon stupanja na snagu odredbe člana 62. stav 5. Zakona o poljoprivrednom zemljištu na pravnu snagu.

Iz navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje vezano za utvrđivanje visine prosečne postignute cene po hektaru na teritoriji okruga, nisu dozvoljeni u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić