Protiv drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, predložio je odbijanje revizije i obavezivanje tužioca na naknadu troškova odgovora na reviziju, koje je opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“br. 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“br. 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Ista nije zahvaćena ni bitnom povredom iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Predmet tužbenog zahteva je naknada štete u vidu izgubljene dobiti, koju je tužilac pretrpeo zbog neopravdano izrečene privremene mere određene u parnici P br. 471/11998 po tužbi ovde tužene kao tužioca radi ništavosti ugovora o kupoprodaji zaključenog između tamo tuženog BB kao prodavca i tuženih VV i ovde tužioca AA, kao kupaca, a zbog povrede prava preče kupovine. Privremenom merom određenom rešenjem od 24.07.1998.godine, naloženo je ovde tužiocu da obustavi sve započete radove na objektu čiju izgradnju je otpočeo. Prvostepenom presudom od 29.06.2001.godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, ove tuženog za poništaj ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, te je ukinuta privremena mera usvojena rešenjem Opštinskog suda u Ubu od 24.07.1998.godine. Navedenu presudu, ovde tužilac je kao tuženi primio 13.12.2001.godine, a rešenje o ispravci iste 23.04.2002.godine, te se odrekao prava na žalbu. Protiv navedene presude tužilac u toj parnici, a tuženi u ovoj parnici je izjavio žalbu, povodom koje je Okružni sud u Valjevu, presudom od 08.10.2002.godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i trećem izreke kojima je odlučeno o glavnom zahtevu i troškovima postupka. Predmet odlučivanja Okružnog suda u Valjevu nije bilo prvostepeno rešenje o ukidanju privremene mere. Tužilac je tužbu radi naknade štete podneo 10.10.2005.godine, usled izgubljene zakupnine i izgubljene kamate na iznose neplaćenih zakupnina zasnivajući istu na neosnovanosti određivanja privremene mere, kojom je bio onemogućen da izvodi radove na objektu usled čega je kasnio sa završetkom objekta i izgubio prihod od zakupa prostorija navedenog objekta. Podneskom od 03.07.2012.godine i 19.03.2015.godine konačno je kao primarni i eventualni postavio zahteve o kojima je pravnosnažno odlučeno nižestepenim presudama.

Kod ovako utvrđenih činjenica, a obzirom na istaknuti prigovor zastarelosti od strane tužene, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kada su zbog zastarelosti odbili tužbeni zahtev za naknadu štete, jer je protekao trogodišnji subjektivni rok zastarelosti od kada je tužilac doznao za štetu i za lice koje je štetu pričinilo.

Neosnovani su revizijski navodi da tužilac nije mogao saznati za postojanje štete sve do pravnosnažnosti presude o tužbenom zahtevu, a koja je nastupila donošenjem drugostepene presude Okružnog suda u Valjevu od 08.10.2002.godine, koju je primio 26.10.2002.godine, od kog momenta je imao svest da je zbog neosnovano izdate privremene mere za njega nastupila šteta. U tom smislu neosnovano je i pozivanje revidenta na odredbe Zakona o izvršnom postupku koje u članu 273. stav 3. u vezi sa članom 260. stav 1. propisuju obustavu postupka i ukidanje sprovedenih radnji po privremenoj meri, ako je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo. Ovo sa razloga što je u konkretnom slučaju privremena mera ukinuta sa donošenjem prvostepene presude, kada je tužilac mogao imati saznanje da je pretrpeo štetu kao i saznanje ko je odgovorno lice za nastalu štetu. Tužilac nije morao čekati ishod drugostepenog postupka po žalbi Opštine Ub izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Ubu P br. 471/1998 od 29.06.2001.godine, budući da izjavljenom žalbom rešenje o ukidanju privremene mere sadržano u stavu drugom prvostepene presude nije ni napadano što proizilazi iz činjeničnih navoda žalbe i drugostepene presude kojom je prvostepena presuda potvrđena samo u stavovima prvom i trećem izreke, a koji se odnose na sam tužbeni zahtev i troškove postupka. Stoga kako pravilno zaključuje drugostepeni sud u pobijanoj presudi početak roka zastarelosti tužiočevog potraživanja ne teče ni od pravnosnažnosti drugostepene presude kada bi potraživanje takođe bilo zastarelo, niti od dostavljanja drugostepene presude ovde tužiocu, već od prijema prvostepene presude kojom je rešenjem sadržanim u stavu drugim izreke ukinuta određena privremena mera, a to je dana 13.12.2001.godine, a najkasnije nakon prijema žalbe ovde tuženog kao tužioca januara meseca 2002.godine, odnosno najkasnije prijemom rešenja o ispravci prvostepene presude od 23.04.2002.godine i podneska ovde tužioca kao tuženog od 22.08.2002.godine kojim se odrekao prava na žalbu. Kako je od najkasnijeg navedenog datuma do podnošenja tužbe u ovom sporu 10.10.2005.godine protekao zakonom propisani subjektivni rok od 3 godine pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je potraživanje tužioca zastarelo primenom člana 362. u vezi sa članom 376. stav 1. ZOO.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić