Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tačni su navodi revidenta da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, kada je prvostepenu presudu preinačio primenom člana 394. tačka 3. istog Zakona, s obzirom da u obrazloženju pobijane presude nisu navedene činjenice o čijem postojanju je prvostepeni sud, koristeći se drugim utvrđenim činjenicama, izveo nepravilan zaključak. Međutim, po oceni revizijskog suda, to ne utiče na pravilnost drugostepene presude i odluke o preinačenju presude nižestepenog suda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik parcele .. KO ... na kojoj se nalaze dva objekta – porodična stambena zgrada i pomoćna zgrada. Tužene su suvlasnice sa jednakim udelima na parceli .. u istoj katastarskoj opštini koja se granični sa parcelom u svojini tužioca. Tužena BB od 1972. godine koristi deo tužiočeve parcele kao prolaz kolima i pešice do svoje garaže. Prilaz garaži tužene sa javnog puta je moguć izgradnjom pristupnog puta, bez potrebe rekonstrukcije njenog stambenog objekta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu kojom je, primenom člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, usvojen tužbeni zahtev i utvrđen prestanak prava stvarne službenosti tuženih zbog prestanka potrebe da se tužiočeva parcela koristi kao poslužno dobro. Po stanovištu tog suda, stvarna službenost ne prestaje samim tim što je postala nepotrebna za korišćenje povlasnog dobra, niti prestankom razloga zbog kojih je ustanovljena, već vlasnik poslužnog dobra mora, kada se ispune pretpostavke iz člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, podneti tužbu za ukidanje stvarne službenosti, a ne deklarativnu tužbu za utvrđenje da je pravo stvarne službenosti prestalo.

Izloženo pravno stanovište prihvata i revizijski sud.

Odredbom člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da vlasnik poslužnog dobra može zahtevati da prestane pravo stvarne službenosti kada ono postane nepotrebno za korišćenje povlasnog dobra ili kada prestane drugi razlog zbog koga je ono zasnovano. Takvim zahtevom vrši se promena u pravnom odnosu vlasnika povlasnog i vlasnika poslužnog dobra, koja ne može nastati bez sudske odluke. Promena u pravnom odnosu ostvaruje se preobražajnom (konstitutivnom) tužbom za ukidanje prava stvarne službenosti, a ne deklarativnom tužbom za utvrđenje da je stvarna službenost prestala. Takva tužba može se podneti u drugim slučajevima prestanka prava stvarne službenosti – nevršenjem u periodu od tri uzastopne godine u kojem se vlasnik poslužnog dobra protivio njenom vršenju (liberatorna uzukapija), odnosno za vreme potrebno za njeno sticanje održajem (zastarelost), konfuzije vlasnika povlasnog i poslužnog dobra ili propašću nekog od tih dobara (član 58. stav 1. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).

U konkretom slučaju, tužilac zahtev za prestanak prava stvarne službenosti zasniva na odredbi člana 58. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ali nije podneo konstitutivnu tužbu za ukidanje prava stvarne službenosti već deklarativnu tužbu, zbog čega je drugostepeni sud pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i takav tužbeni zahtev odbio.

Nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zasnovani na stavu tužioca da je podnošenje konstitutivne tužbe nužno samo kada je pravo stvarne službenosti upisano u javne knjige, što ovde nije slučaj. Pravno pravilo imovinskog prava da izmenjene okolnosti u pogledu faktičke mogućnosti korišćenja povlasnog dobra mogu biti razlog za prestanak ustanovljenog prava stvarne službenosti primenjuje se na sve službenosti, bez obzira na pravni osnov njihovog nastanka (održaj, testament, deoba susvojine, sudska odluka ili ugovor). Održaj je originarni način sticanja prava stvarne službenosti predviđen članom 54. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, za koji ne postoji uslov koji se tiče upisa u javne knjige. Zbog toga, i u slučaju prestanka prava stvarne službenosti stečene održajem zbog promenjenih okolnosti, mora se podneti preobražajna tužba za ukidanje tako stečenog prava stvarne službenosti.

Iz navednih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić