Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog čienjničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženih osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici povlasnih dobara - parcele .../... i parcele .../... obe u KO ... . Tužioci su na tim parcelama, na osnovu izdatih građevinskih dozvola, izgradili porodične stambene zgrade. Detaljnim urbanističkim planom naselja Slanci iz 1980. godine sa izmenama iz 1983. godine, koji je i dalje na snazi, bila je predviđena izgradnja projektovane ulice ... u čiji sastav je trebalo da uđu katastarske parcele .../..., .../..., .../... i .../... sve u KO ..., u svojini tuženih. Postoje dva pristupna pravca za prilaz objektima tužilaca: prvi, postojeći put od ulice ... preko katastarske parcele .../... KO ... u dužini od 37,51 m koji se nastavlja preko katastarskih parcela .../... i .../... KO ... u svojini tužilaca i u dužini od 39,82 m - ukupno 67,33 m2, prosečne širine 3,26 m sa srednjim usponom od 5,5%, koji nije uređen, i drugi od javnog dobra označenog kao katastarska parcela .../... KO ... preko katastarskih parcela .../..., .../... i .../... do katastarske parcele .../... u istoj katastarskoj opštini - formiranim putem dužine 19,23 m i širine 3m, koji bi bio racionalniji i realniji ako bi zaživeo Detaljni urbanistički plan naselja Slanci (nalaz veštaka geodete od 23.12.2013. godine). Postojeći prilazni put je nedovoljno funkcionalan i permanentno nebezbedan zbog nedovoljne preglednosti pri uključenju vozila u ulicu ..., zato što vozači ne mogu doći na liniju preglednosti bez izlaženja prednjeg dela vozila na kolovoz i tako zaprečavanja prolaza drugim vozilima, naročito onim koja dolaze iz nepregledne krivine sa desne strane, ali i zbog ekstremnog uspona od 20%, proklizavanja točkova pri pokretanju vozila sa zaustavne pozicije i velike dužine pristupnog puta (nalaz veštaka saobraćajne struke). Nalazom veštaka građevinske - geodetske struke predložene su dve varijante prolaza: od ulice ... koja zahvata katastarske parcele .../..., .../..., .../... i .../... KO ..., koji sa sobom nosi rizik od velikog nagiba terena i rizičnog kretanja od označene ulice i obrnuto i drugi, koji zahvata katastarske parcele .../..., .../..., .../..., .../... i .../... KO ..., koji je prikladniji za pristup ali prolazi krajem dvorišta tuženih. Objekat tužilje DD na katastarskoj parceli .../... KO ... je priključen na elektromrežu sa stuba ulične mreže i preko stuba postavljenog na navedenoj parceli, dok objekat tužioca AA na katastarskoj parceli .../... KO ... nije priključen na gradsku elektromrežu, već je priključak izveden sa tužiljinog objekta. Izdatim tehničkim uslovima, priključenje objekta tužioca moguće je izvršiti preko pomoćnih stubova koji se mogu postaviti na katastarskim parcelama .../..., .../.., .../..., .../..., .../... i .../... sve KO ... .

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tužioci imaju drugi prilaz do svojih objekata zbog čega, bez obzira na sve nedostatke postojećeg prilaznog puta, nije osnovan njihov zahtev da se sudskom odlukom ustanovi pravo službenosti prolaza preko parcela u svojini tuženih jer bi to bilo u suprotnosti sa članom 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a naročito sa načelom restrikcije stvarnih službenosti predviđenog u članu 50. stav 1. istog zakona.

Odlučujući o žalbi tužilaca drugostepeni sud je, nakon održane rasprave preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, postojeći prilaz od ulice ... je otežan i apsolutno nebezbedan za putnička vozila, jer zbog njegove širine i nivoa uspona manevrisanje, mimoilaženje ili preticanje u određenim vremenskim uslovima može dovesti do težih posledica - materijalne štete i ugrožavanja ljudskih života, dok teretna vozila usled svojih dimenzija i težine taj prolaz ne mogu ni koristiti. Drugostepenom presudom preinačena je presuda prvostepenog suda i u pogledu odluke o ustanovljavanju službenosti postavljanja stubova preko kojih će, nadzemnim provodnikom, objekat tužioca AA biti priključen na uličnu elektromrežu, uzimanjem u obzir tehničkih uslova za priključenje broj 109691/2-2016 od 28.04.2016. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da je stvarna službenost pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro) da za potrebe te nepokretnosti vrši određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslužno dobro) ili da zahteva od vlasnika poslužnog dobra da se uzdržava od vršenja određenih radnji, koje bi inače imao pravo vršiti na svojoj nepokretnosti. Prema članu 53. stav 1. tog zakona, stvarna službenost se ustanovljava odlukom suda ili odlukom drugog državnog organa kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućih korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

U vršenju prava stvarne službenosti važi pravilo da vlasnik povlasnog dobra, kada vrši svoje pravo, mora da što više štedi poslužno dobro na kome ga vrši i za koje službenost predstavlja opterećenje. Ovo pravilo (načelo restrikcije službenosti) sadrži član 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je izričito propisano da se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro.

Načelo restrikcije naročito je izraženo pri ustanovljavanju službenosti preko ograđenih kućnih dvorišta. Po pravilu, nužna službenost se ne može konstituisati preko ograđenih kućnih dvorišta, a izuzetak je dozvoljen samo ako se drugim pravcem nikako, ili bez nesrazmerno velikih troškova ne može prići povlasnom dobru. U slučajevima ustanovljavanja službenosti preko kućnog dvorišta ne može se uzeti u obzir samo ekonomičnost u korišćenju povlasnog dobra, već se mora ceniti i koja bi šteta nastala za poslužno dobro ustanovljavanjem službenosti i da li bi bila povređena i druga prava vlasnika poslužnog dobra, kao što su pravo na lični mir, nesmetano stanovanje, zaštitu od zagađivanja, bezbednost i drugo.

U ovom slučaju drugostepeni sud je udovoljio zahtevu tužilaca i ustanovio službenost pešačkog i kolskog (putničkim i teretnim vozilima) prolaza preko poslužnog dobra koje čine katastarske parcele .../... i .../... KO ... u svojini tuženog VV, kao i katastarske parcele .../... i .../... KO ... u svojini tužene GG, sa određenim pravcem prostiranja i u određenim merama i granicama. Parcele .../... i .../... KO ... nalaze se unutar regulacionih linija saobraćajnice - ulice ..., predviđene Detaljnim urbanističkim planom naselja Slanci, a katastarska parcela .../.. se nalazi izvan regulacione linije ove saobraćajnice. Parcele .../... i .../... KO ... čine jedinstveni prostor sa katastarskom parcelom .../... u istoj katastarskoj opštini na kojoj se nalazi stambena zgrada i ograđene su žičanom ogradom sa postavljenom kapijom, tako da čine dvorište stambenog objekta. Ustanovljena službenost pešačkog i kolskog prolaza ide krajem dvorišnog dela tuženih. Sve to utvrđeno je nalazom i mišljenjem veštaka od 30.11.2015. godine (varijanta 2) na kojem je drugostepeni sud zasnovao odluku o ustanovljavanju stvarne službenosti.

Imajući izloženo u vidu, tuženi osnovano ukazuju na propust drugostepenog suda da pravilno primeni načelo restrikcije stvarne službenosti predviđeno članom 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u situaciji kada se pravac službenosti prostire delom i preko ograđenog dvorišta - katastarskih parcela .../... i .../... KO ... . S`tim u vezi, drugostepeni sud je propustio da na održanoj raspravi razjasni ne samo to da li je drugi pravac stvarne službenosti (varijanta 1 nalaza veštaka od 30.11.2015. godine) takav da se istim bez nesrazmernih teškoća ne može prići povlasnim dobrima, već i da li pravac ustanovljene službenosti (varijanta 2 istog nalaza) nanosi neku štetu tuženima a naročito da li su povređena njihova prava na lični mir, nesmetano stanovanje, zaštita od zagađenosti, bezbednost i slično.

Odluka o ustanovljavanju prava službenosti postavljanjem stubova na poslužnim dobrima u svojini tuženih zasnovana je na tehničkim uslovima koje je, na zahtev tužioca AA, izdao EPS Distribucija u skladu sa članom 54. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tim tehničkim uslovima, priključenje stambenog objekta tužioca AA na niskonaponsku elektromrežu vrši se provodnikom određenih dimenzija, od stuba postojeće niskonaponske elektromreže preko jednog ili dva pomoćna stuba koje je moguće postaviti na više katastarskih parcela. Od tih parcela tuženi VV je vlasnik parcele .../... i parcele .../... KO ..., tužena GG je vlasnica parcela .../..., .../... i .../... KO ..., a tužilac AA je vlasnik parcele .../... u istoj katastarskoj opštini, koja se prema tehničkim uslovima takođe može koristiti za postavljanje pomoćnog stuba.

U takvoj situaciji, kada postoji više parcela na kojima je moguće postaviti pomoćne stubove, od kojih je jedna parcela u svojini tužioca čiji se objekat priključuje na elektromrežu, osnovano tuženi ukazuju na nedostatke utvrđenog činjeničnog stanja bitnog za pravilnu primenu članova 49, 50. stav 1. i 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Iz navedenih razloga, nižestepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužilaca.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će, vodeći računa o onome što je navedeno u obrazloženju ovog rešenja, pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o žalbi i zahtevu tužilaca.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, kao o sporednom potraživanju koje zavisi od odluke o glavnoj stvari - uspeha stranaka u sporu.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić