Protiv obavezujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede na koje revident neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zadobio teške telesne povrede 06.03.2012. godine, kada je imao dvanaest godina, tako što je ušao u trafo stanicu, kroz nezaštićeni otvor, popeo se na metalne merdevine i njima na sprat, gde je došao u kontakt sa žicom dolaznog visokog napona mreže i doživeo strujni udar. Predmetna trafo stanica 06.03.2012. godine nije bila ispravna i bila je van funkcije. Zbog zadobijenih povreda, tužiocu je amputirana desna ruka u celini, kao i gornja trećina desne potkolenice, a nakon toga je podvrgnut nizu operacija, pa je kod tužioca, zbog zadobijenih povreda nastupilo umanjenje životne aktivnosti od 100% prouzrokovanog gubitkom desne ruke u celini, kao i desne potkolenice, a postoji i trajni gubitak radne sposobnosti od 100% kao posledice nesrećnog slučaja. Tužilac je onesposobljen u obavljanju većine aktivnosti svakodnevnog života u smislu rutinskih aktivnosti oblačenja, obuvanja i slično, dok u obavljanju drugih aktivnosti mora da ulaže dodatni napor (duže stajanje i hodanje). Tužilac je potpuno radno nesposoban i nije u stanju da izdržava sebe i porodicu. U svakodnevnim životnim aktivnostima koristi estetsku protezu zbog gubitka desne ruke u celini i potkolenu protezu zbog gubitka desne potkolenice. Nakon povređivanja tužilac je završio srednju trogodišnju školu i po zanimanju je ... . Zasnovao je vanbračnu zajednicu u kojoj ima kćerku, a nije korisnik penzije. Tužilac je nastanku štete doprineo sa 30%. Naknadu za tuđu negu i pomoć tužilac je ostvario 2020. godine na osnovu rešenja za socijalni rad ''Sava'' Sremska Mitrovica od 14.05.2022. godine, kojim je tužiocu priznato pravo na uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica. Veštačenjem je utvrđena visina minimalne zarade, u utuženom periodu i kapitalizirana renta obračunata od dana izrade nalaza veštaka (01.09.2023. godine) do odlaska tužioca u starosnu penziju 19.12.2064. godine, tako što je sudski veštak kapitaliziranu rentu izvršio za 40 godina radnog staža, a ne za godine kada bi tužilac otišao u starosnu penziju sa navršenih 65 godina života (preostalo je 41 godina tri meseca i 19 dana). Tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja tužioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio, primenom odredbi članova 188. stav 4. i 5. i 195. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 192. istog Zakona, nalazeći da on osnovano potražuje naknadu štete u vidu izgubljene zarade za period od januara 2015. godine, zaključno sa danom presuđenja, jer bi od tada, po redovnom toku stvari, stekao mogućnost da se zaposli i ostvaruje zaradu da do povređivanja nije došlo, pa mu svakako pripada pravo na minimalnu zaradu, jer je to najniži iznos koji bi tužilac mogao da ostvari za obavljeni rad. Iznose naknade štete drugostepeni sud je tužiocu dosudio umanjene za 30% koliko iznosi njegov doprinos nastanku štete. Za naredni period, od presuđenja, pa ubuduće, po oceni drugostepenog suda, tužiocu pripada pravo na novčanu rentu kao štetu koju trpi zbog potpunog gubitka radne sposobnosti. Po stanovištu drugostepenog suda, tužilac je dokazao da postoji opravdani razloz za isplatu rente u kapitaliziranom iznosu, budući da je on, u ranom životnom dobu (12 godina) pretrpeo višestruke ozbiljne povrede zbog kojih je kod njega nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti, kao i umanjenje životne aktivnosti od 100% iz kog razloga su njegove svakodnevne životne potrebe povećane i njegovi napori u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti (održavanje higijene, hranjenje, oblačenje i drugo). Drugostepeni sud je zahtev tužioca usvojio umanjen za njegov doprinos od 305 na osnovu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. Prigovor zastarelosti, koji je tuženi istakao, drugostepeni sud je cenio i zaključio da je neosnovan, imajući u vidu da je tužilac tužbom postavio tužbeni zahtev kojim je tražio naknadu nematerijalne štete, kao i naknadu materijalne štete koju je u tužbi opredelio kao štetu zbog trajno povećanih potreba, a kasnije kao štetu zbog izgubljene zarade, budući da je tužilac tek naknadno stekao mogućnost da se zaposli i ostvaruje zaradu. Po mišljenju drugostepenog suda, navedeni zahtevi predstavljaju zahtev za naknadu materijalne štete u smislu odredbe člana 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, i kao takvi ne predstavljaju različite zahteve već način ispunjenja zahteva za naknadu materijalne štete, pa je drugostepeni sud našao da su navodi tuženog da takav zahtev nije postavljen u tužbi i da je potraživanje tužioca za naknadu materijalne štete zastarelo, bez osnova. Takođe, po oceni drugostepenog suda, tužiocu naknada za tuđu negu i pomoć pripada za dosuđeni period u iznosima obračunatim spram visine te naknade po podacima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali umanjena za njegov doprinos nastanku štete od 30%.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Naknada štete u slučaju telesne povrede ili narušenja zdravlja propisana je odredbom člana 195. Zakona o obligacionim odnosima, tako što ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove. S tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja (stav 1.). Naknada u obliku novčane rente propisana je odredbom člana 188. istog Zakona, tako što je u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se određuje po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme (stav 1.). Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata (stav 4.). Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu u smislu odredbe člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom slučaju, o osnovu odgovornosti tužene odlučeno je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1731/20 od 20.10.2020. godine, koja je bila predmet razmatranja po reviziji na osnovu presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1134/2021 od 27.01.2022. godine, a pobijanom presudom razmatrana je visina naknade materijalne štete tužiocu zbog izgubljene zarade i na ime uvećanih izdataka radi angažovanja drugih lica radi nege i pomoći. Visina naknade za tuđu negu i pomoć utvrđena je prema podacima Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Sremska Mitrovica, na mesečnom nivou i tužiocu priznata kao naknada štete do dana presuđenja, a ubuduće je tužiocu priznata renta utvrđena nalazom i mišljenjem sudskog veštaka na bazi prosečne zarade radnika sa srednjom stručnom spremom za period od 40 godina punog radnog staža.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da je drugostepeni sud tužiocu priznao pravo na naknadu za tuđu negu i pomoć i za periode kada je on boravio u zdravstvenim ustanovama. Suprotno tim navodima revizije tuženog, tužiocu je, pobijanom presudom, naknada štete zbog povećanih izdataka radi angažovanja drugih lica radi nege i pomoći priznata u periodu od oktobra 2012. godine do decembra 2019. godine, pri čemu je, na osnovu izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje od 04.11.2023. godine, pod br. 07-02-180-94/2023 on tokom lečenja boravio u zdravstvenoj ustanovi i to: u toku 2013. godine od 04.12.2012. godine do 10.12.2013. godine u zdravstvenoj ustanovi – Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku Beograd; u toku 2015. godine od 11.05.2015. godine do 13.05.2015. godine u zdravstvenoj ustanovi - Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku Beograd; u toku 2022. godine od 04.10.2022. godine do 07.10.2022. godine u zdravstvenoj ustanovi – Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, pa je jasno da se radi o periodima koji su trajali nekoliko dana i nisu od uticaja na priznavanje predmetne naknade tužiocu. Tokom 2012. godine tužilac je u zdravstvenim ustanovama bio pre oktobra meseca od kada mu je priznato pravo na predmetnu naknadu. Neosnovani su navodi revizije tužioca da je drugostepeni sud tužiocu dosudio pravo na izgubljenu zaradu za septembar i oktobar 2023. godine iako je taj period pokriven kapitaliziranom rentom, te da je na taj način tuženi obavezan da dva puta plati za isti period. Suprotno tim navodima revizije, drugostepeni sud je tuženog obavezao da tužiocu naknadi materijalnu štetu zbog izgubljene zarade za period pre presuđenja, dok je kapitalizirana renta tužiocu dosuđena ubuduće. S tim u vezi, sudski veštak ekonomsko-finansijske struke Jovan Dragaš je u svom nalazu od 18.09.2023. godine u kom se izjasnio o kapitaliziranoj renti naveo da je računajući od 01.09.2023. godine do odlaska u starosnu penziju tužioca (19.12.2064. godine), preostalo 41 godinu tri meseca i 19 dana, ali da će kapitaliziranu rentu obračunati za 40 godina radnog staža, a ne za godine kada bi tužilac otišao u starosnu penziju sa navršenih 65 godina života, imajući u vidu da puni radni staž iznosi 40 godina, pa su neosnovani navodi revizije tuženog da je glavnica njegove obaveze neosnovano uvećana.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da tuženi revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković