.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12079/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubinko Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Gornji Milanovac, koju zastupa Opštinski pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1659/22 od 19.01.2023. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1659/22 od 19.01.2023. godine u preinačujućem delu, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1659/22 od 19.01.2023. godine u preinačujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 538/20 od 27.01.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete koju je pretrpeo usled uginuća ovce i dva jagnjeta koje su zaklali psi lutalice, isplati na ime obične štete 22.200,00 dinara i na ime izmakle dobiti 7.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete koju je pretrpeo usled uginuća još tri ovce koje su zaklali psi lutalice, isplati na ime obične štete još 21.600,00 dinara i na ime izmakle dobiti još 22.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 48.753,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1659/22 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete usled uginuća ovce i dva jagnjeta plati na ime obične štete 22.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate i u delu kojim je odbijen kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva za obavezivanje tužene na naknadu materijalne štete usled uginuća još tri ovce, i to obične štete od 21.600,00 dinara i izmakle dobiti od 22.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate, potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime izmakle dobiti isplati 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 25.076,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema članu 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom i pravnim shvatanjima u primeni materijalnog prava. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP zapravo osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pogledu osnova odgovornosti i visine izmakle koristi, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Revizijska odluka dostavljena uz reviziju ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima o naknadi štete i izmakle koristi zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 30.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 90.800,00 dinara. U podnesku od 05.11.2021. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev i kao vrednost predmeta spora označio 73.800,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
