.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12108/2022
30.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca NIP „Obrazovni informator“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Stevović, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Miša Petrovski, advokat iz ..., radi naknade štete zbog kršenja konkurencije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5162/2019 od 29.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5162/2019 od 29.11.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5162/2019 od 29.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2941/16 od 21.03.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tužena da na ime naknade štete plati tužiocu ukupan iznos od 3.940.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude i to na ime materijalne štete iznos od 2.335.000,00 dinara, a na ime nematerijalne štete iznos od 1.605,000,00 dinara, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka (stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.500,00 dinara (stav drugi izreke).
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5162/2019 od 29.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog sud u Beogradu P 2941/16 od 21.03.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o praničnom postupku.
Tuženi je odgovorio na reviziju tužioca.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete, nematerijalne i materijalne, zbog kršenja zabrane konkurencije, a odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi Zakona o radu, na utvrđeno činjenično stanje o nepostojanju kršenja zabrane konkurencije. Za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena. Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.07.2016. godine. Prvostepena presuda je doneta 21.03.2018. godine, a drugostepena presuda je od 29.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 3.940.000,00 dinara, što predstavlja iznos od 31.949,21 evro, po kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro = 123,3207 dinara).
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija,
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
