.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12114/2025
24.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca Privrednog društva „Balkan gaming services“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Jelena Simić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Arnesa Kukuljac, advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 238/25 od 16.04.2025. godine, na sednici održanoj 24.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 238/25 od 16.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 238/25 od 16.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Prijepolju P 409/23 od 30.01.2025. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 238/25 od 16.04.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda na osnovu priznanja Osnovnog suda u Prijepolju P 409/23 od 30.01.2025. godine, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Pobijanom pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete kojom je zahtev usvojen shodno odredbi čl.348. stav 1. ZPP, s obzirom da je tuženi priznao tužbeni zahtev u celosti, po osnovu i visini, a ne radi se o zahevu kojim stranke ne mogu raspolagati (čl.3. ZPP). Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 29.08.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
