U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA“ d.o.o. ..., koga zastupa Petar Radosavljev advokat iz ..., protiv tuženog Grada Zrenjanina, koga zastupa Ljubiša Rikalo advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1093/22 od 20.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1093/22 od 20.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 24/2017 od 12.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos od 3.357.072,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2017. godine pa do isplate, iznos od 6.532.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.09.2017. godine do isplate i iznos od 7.884.784,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.09.2017. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 528.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1093/22 od 20.05.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je delimično usvojena, delimično odbijena, pa je presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 24/2017 od 12.07.2021. godine preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.164.820,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2017. godine do isplate i iznos od 3.926.130,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.09.2017. godine do isplate, i na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 272.102,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu presuda potvrđena.

Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 240.419,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje bi mogle biti revizijski razlog, u smislu člana 407. ZPP. Neosnovan je revizijski navod o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Republika Srbija je vlasnik kp. 5014/1 - PL ... KO ... a pravo korišćenja na 1/1 na toj parceli upisano je u korist Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Tužilac je u državini predmetnog zemljišta površine 39.26,4 ara bio od 1995. godine do 25.06.2017. godine. U toku 2016/2017 godine na tom zemljištu je uzgajao pšenicu. Republika Srbija je 2017. godine bila upisana kao vlasnik, a tužilac bio u državini nepokretnosti upisanih na PL br. ... KO ... u periodu od 1950. godine do 02.09.2017. godine. U toku 2016/2017 godine na predmetnom zemljištu tužilac je uzgajao suncokret. Republika Srbija je vlasnik nepokretnosti PL 37 KO ... i to kp. 953/1, 957/ i 958 a pravo korišćenja na kp. 953/1 i 958 u obimu 1/1 bilo je upisano u korist tužioca. Na tom zemljištu tužilac je 2017. godine uzgajao soju.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 25/1 od 08.09.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca. „AA“ d.o.o. kojim je tražio da se utvrdi da su pravni prethodnici tužioca stekli pravnim poslom, i to kupovinom, zamenom, prodajom na trajno besplatno korišćenje i iznošenjem iz komasacione mase na nepokretnostima uvedenim u LN br. 37 KO ... (između ostalih kp. 953, 957 i 958) i da se obaveže tuženi da te parcele preda u državinu tužiocu.

U periodu od 2012. do 2017. godine tužilac je obrađivao predmetno zemljište i nije plaćao zakupninu. Odlukom gradonačelnika Grada Zrenjanina od 15.12.2016. godine u skladu sa zakonom raspisan je oglas za glavnu licitaciju za davanje u zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini iz posedovnog lista broj ... KO ... i broj ... KO .... Dana 29.12.2016. godine tužilac je uputio obaveštenje Gradu Zrenjaninu da je predmetno zemljište tužilac stekao po različitim pravnim osnovama i da on te godine, za razliku od prethodnih, neće učestvovati na licitaciji tog zemljišta i da nikoga ko izlicitira neće pustiti u posed. Naznačene parcele nisu izlicitirane i nisu date u zakup.

Dana 23.06.2017. godine gradonačelnik Grada Zrenjanina doneo je rešenje o obrazovanju radne grupe za skidanje useva sa poljoprivrednog zemljišta u svojini Republike Srbije, odnosno Grada Zrenjanina koje se nalazi na teritoriji Grada Zrenjanina a koje parcele su protivpravno korišćene. Dana 25.06.2017. godine od strane tuženog organizovano je i izvršeno košenje i odnošenje pšenice sa kat. parc. 5014/1 KO ... u periodu od 02.09.2017. do 08.09.2017. godine i suncokreta sa određenih parcela upisanih u PL 266 KO ...

Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu P 852/17 od 25.04.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca da se utvrdi da je tuženi Grad Zrenjanin 24.06.2017. godine izvršio smetanje državine tužioca za naznačene parcele. Veštačenjem je utvrđeno da je visina nužnih troškova za ulaganje u proizvodnju na parcelama zasejano pšenicom površine 39ha 26a 4m², 2.164.820,00 dinara. Prihod sa iste površine iznosi 3.357.072,00 dinara a izgubljena dobit 1.192.251,04 dinara. Visina nužnih troškova za ulaganje u proizvodnju na parcelama zasejanim suncokretom površine 78ha iznosi 3.926.130,00 dinara a prihod sa iste površine je 6.532.500,00 dinara, a izgubljena dobit 2.626.370,00 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca u celosti nalazeći da tužilac u skladu sa odredbama ZPP nije dostavio prepis nepokretnosti za parcele na kojima je zasejao pšenicu, suncokret i soju te da se iz tih razloga ne može utvrditi pravo svojine na predmetnim parcelama i njihova površina.

Odlučujući o žalbi tužioca, apelacioni sud je delimično usvojio žalbu i preinačio prvostepenu presudu tako što je obavezao tuženog da tužiocu isplati 2.164.820,96 dinara (na ime troškova za sejanje pšenice) sa kamatom od 25.06.2017. godine – kada je pšenica pokošena i odvežena i 3.926.130,00 dinara na ime troškova sejanja suncokreta) sa kamatom od 02.09.2017. godine do isplate. Ovo iz razloga što je u ovom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 39. ZOSPO. Prema citiranom propisu (stav 4) propisano je da nesavesan držalac može tražiti naknadu nužnih troškova koje bi imao i vlasnik da se stvar nalazila kod njega a prema stavu 5. nesavestan držalac ima pravo na naknadu korisnih troškova samo ako su koristi lično za vlasnika. Tuženi je saglasno odluci o skidanju useva od 19.06.2017. godine izvršio košenje i odnošenje pšenice i suncokreta. Međutim, tuženi troškove proizvodnje tih useva nije snosio pa se za taj iznos obogatio te je stoga u obavezi da tužiocu nadoknadi nužne troškove ulaganja u proizvodnju pšenice u iznosu od 2.164.820,00 dinara a za suncokret u iznosu od 3.926.130,00 dinara sa kamatom od košenja i odnošenja žitarica a što je u skladu sa čl. 210. i 214. ZOO. U preostalom delu (za iznos od 7.884.784,92 dinara na ime naknade za neplaćenu zakupninu – za korišćenje parcela na kojima je bila zasejana soja, prvostepena presuda je potvrđena iz dodatnih razloga: shodno članu 64. stav 6. Zakona o poljoprivrednom zemljištu tužilac je dana 27.09.2017. godine, na ime neplaćene zakupnine za kp. 953/1, 957 i 958 KO ..., tuženom uplatio 7.884.784,92 dinara, koju naknadu je po zakonu bio dužan da plati pa stoga nema pravo na vraćanje iznosa utvrđenog po tom osnovu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud delimično preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženu na isplatu iznosa od 2.164.820,96 dinara plus 3.926.130,00 dinara koji iznos čine troškovi ulaganja tužioca u proizvodnju žitarica. Pravilno je drugostepeni sud preinačeni deo odluke zasnovana na odredbi člana 39. ZOSPO a pravnu argumentaciju u tom pogledu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost donete drugostepene presude. Činjenica je da je tužilac bio nesavestan. Međutim, po članu 39. ZOSPO i nesavestan držalac određene stvari ima pravo na nužne troškove. Tužilac je imao troškove u vezi sejanja žitarica, žitarice je tuženi pokosio i odvezao pa stoga tužilac ima pravo na naknadu istih. Tuženi se nije obogatio za količinu useva u celosti (jer po zakonu ostvarena dobit od prodaje pšenice se deli srazmerno određenom procentu i uplaćuje u korist Republike Srbije 40%, 40% u korist Autonomne pokrajine, a 30% u korist Grada Zrenjanina). Međutim, sve te radove sproveo je ovde tuženi a isti ima pravo regresiranja kao solidarni dužnik u odnosu na napred naznačene subjekte koji izvlače korist od skinutih i odveženih žitarica shodno ostvarenoj vrednosti prodajom istih. Troškovi setve se mogu smatrati korisnim jer da istih nije bilo, ne bi imalo ništa da se pokosi ni odveze sa predmetnih parcela. Ukoliko je tuženi imao neke posebne troškove vezano za prodaju i skidanje pšenice mimo onoga što je utvrđeno putem veštačenja, isti može to ostvarivati u obligaciono-pravnom zahtevu prema tužiocu. Ostali navodi iz revizije nisu od posebnog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Imajući u vidu sve napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić