Rešenjem istog suda Gž 953/19 od 27.08.2019. godine ispravljena je napred navedena presuda u drugom i trećem redu osamnaestog stava obrazloženja presude, tako što se umesto „pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kragujevcu Kpo-3-59/10 od 04.02.2015. godine“ upisuje „pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu Kpo-3- 59/10 od 04.02.2015. godine“, dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dali odgovor na reviziju tužene u kome su osporili osnovanost revizijskih navoda.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom, tužioci su obavljali delatnost preko veb sajtova „www. ... .com“ i „www. ... .net“ sve do pokretanja istražnog, a potom i krivičnog postupka protiv njih, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću iz člana 352. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. U tom postupku rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu od 25.02.2010. godine, određen je pritvor tužiocima počev od 23.02.2010. godine (dan lišenja slobode) koji je trajao do 20.12.2010. godine, ukupno 300 dana. Pokretanjem krivičnog postupka oboreni su navedeni sajtovi preko kojih su tužioci obavljali delatnost i na taj način su isti onemogućeni u njenom obavljanju. Zbog pokretanja krivičnog postupka od tužioca AA je oduzeto motorno vozilo „Opel ...“, a od BB, putničko motorno vozilo „Renault ...“, a na računu su im blokirana sredstva u iznosu od 50.014,09 evra. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu Kpo3-59-10 od 04.02.2015. godine, tužioci su oslobođeni optužbe da su izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret. Neosnovan pritvor prema tužiocima trajao je ukupno 300 dana, a nakon donošenja oslobađajuće presude tužena tužiocima nije vratila oduzeta vozila iako su se tužioci zahtevom njoj obraćali. U ovoj parnici tužioci su delimično uspeli donošenjem pravnosnažne presude za naknadu nematerijalne štete (po 3.000.000,00 dinara) i naknadu materijalne štete zbog blokiranih sredstava na računu.

Radi utvrđivanja materijalne štete po osnovu izmakle dobiti i oduzetih vozila, Apelacioni sud u Kragujevcu je nakon donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 4057/2018 od 17.10.2018. godine, kojom je u tom delu drugostepena presuda ukinuta, na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom ponovo saslušao veštaka ekonomsko- finansijske struke Miloša Radivojčevića, koji je u potpunosti ostao pri svom nalazu i mišljenju, dopunskim nalazima i izjašnjenjima. Tužioci su se bavili poslom na internacionalnom tržištu u internet okruženju u kojem im je najveći broj korisnika bio van Srbije, a profit su generisali od kompanija van Srbije koje su im plaćale proviziju za njihove usluge, a takav način poslovanja „affilate marketing“ je aktivnost na osnovu koje prodavac online usluga plaća proviziju drugim veb sajtovima za promet koji napravi na osnovu njihovog posredovanja. Reč je o kompanijama iz SAD-a, Velike Britanije, Italije i Irske. Polazna osnova navedenom veštaku za izračunavanje izgubljene dobiti predstavljali su iznosi profita koje su tužioci ostvarivali u periodu od 2006. godine do 2010. godine, a minimalna prosečna stopa rasta profita u periodu od 2010. godine do 2015. godine u iznosu od 15% na godišnjem nivou računata je na baznu početnu vrednost profita od 140.752 evra, te projekcija izgubljene dobiti od 22.03.2010. godine do 22.10.2015. godine iznosi 1.329.964,00 evra. Veštačenjem je utvrđena i umanjena vrednost vozila za predmetni period, a ponovo su saslušani i tužioci koji su ostali u svemu pri ranije datim iskazima.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan, pa je odlučio kao u izreci pobijane presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovani su revizijski navodi tužene, da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, činjenično stanje ostalo i dalje nepotpuno utvrđeno.

Prema odredbi člana 189. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se pri proceni visine izmakle štete uzima u obzir dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Sa gledišta odgovornosti za naknadu štete u vidu izmakle koristi potrebno je da se ispune zakonom predviđeni uslovi – da korist nije ostvarena, da postoji određeni stepen izvesnosti da bi bila ostvarena („redovan tok stvari“) kao i dopuštenost osnova po kome bi bila ostvarena. O tome da li postoje svi ovi uslovi, koji samo ukoliko su kumulativno ispunjeni, dovode do odgovornosti za naknadu izgubljene koristi, odlučuje sud u svakom konkretnom slučaju.

Drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao na nalazu i mišljenju napred navedenog veštaka, koji se u ponovnom postupku izjasnio da ostaje u svemu pri svom nalazu i mišljenju, dopunama nalaza i mišljenja i izjašnjenjima pred sudom, i pored činjenice da se Vrhovni kasacioni sud u svojoj prethodnoj odluci izjasnio da je takav metod veštačenja neprihvatljiv, pa je ostao nerazjašnjen dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari, kao i dopuštenost osnova po kome bi izmakla dobit bila ostvarena.

Postojanje i obim izmakle koristi u smislu člana 189. stav 3. ZOO dužni su da dokažu tužioci (oštećeni). Visina izmakle koristi u konkretnom slučaju ne može se utvrditi na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, jer je metod koji je za to korišćen neprihvatljiv.

Naime, ekonomsko-finansijskim veštačenjem u krivičnom postupku koji je vođen protiv ovde tužilaca, nisu mogli biti utvrđeni osnovi uplata i isplata na računima tužilaca i članova njihovih porodica, nije mogao biti utvrđen precizan novčani iznos koji su tužioci i članovi njihovih porodica primili od inostranih internet kladioničara po osnovu „affilate marketinga“ budući da veštak nije mogao da utvrdi osnovu uplata po osnovu bankarskih sviftova, a u ovoj parnici veštak je samo sabrao sve uplaćene iznose kako sa računa tužilaca, tako i sa računa članova njihovih porodica. Pri tom su tužioci, kao okrivljeni u krivičnom postupku u svojoj odbrani, pored ostalog, naveli da „affilate marketing“ nije bio jedini osnov uplate i isplate na svim navedenim računima, koje činjenice nije imao u vidu niti je cenio drugostepeni sud, niti se time bavio veštak ekonomske struke u ovoj parnici. Veštak ekonomsko- finansijske struke u ovoj parnici je sve uplaćene iznose na računima tužilaca i članova njihovih porodica sabirao, izjašnjavajući se da nije ulazio u strukturu poslovanja tužilaca, a da pri tom nije naveo osnove tih uplata, niti je dao valjano objašnjenje zašto prihvata navedene uplate na računima članova porodica tužilaca (u smislu dopuštenosti osnova tražene izmakle koristi), pri činjenici da su tužioci poslovali kao preduzetnici po njegovom izjašnjenju. U tom smislu nije raspravljen ni međusobni odnos tužilaca, kakav je bio njihov međusobni dogovor poslovanja. Veštak ekonomsko-finansijske struke je paušalno odgovorio na konkretne i jasne primedbe tužene iznete na njegov nalaz i mišljenje, dopune nalaza i mišljenja i izjašnjenja, ne dajući konkretne odgovore da je po primedbama tužene jedini ispravan način utvrđivanja prihoda tužilaca, uvid u analitiku izvoda i utvrđivanje porekla priliva nastalih iz obavljanja osnovne delatnosti tužilaca kao preduzetnika (te da li su obojica u spornom periodu bili preduzetnici) kao i uvidom u godišnja rešenja poreske uprave kojima se određuje osnovica za paušalno oporezivanje. Zbog navedenog za revizijski sud nije prihvatljiva metodologija veštačenja, kako u odnosu na utvrđenu baznu početnu vrednost profita (140.752 evra), tako ni u odnosu na utvrđenu izmaklu korist o kojoj se veštak izjasnio kao o „projekciji izgubljene dobiti“ u spornom periodu (1.329.964 evra).

I pored pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda iznetog u odluci Rev 4057/2018 od 17.10.2018. godine, da tužioci u ovoj parnici ne traže vraćanje oduzetih vozila (u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), niti traže protivvrednost tih vozila, već traže umanjenu vrednost istih, za period od oduzimanja do pravnosnažnosti krivične presude, te da takvo potraživanje tužilaca nije na zakonu zasnovano, jer se mora odnositi na protivvrednost oduzetih vozila (zbog čega je presuda drugostepenog suda bila ukinuta u tom delu) drugostepeni sud u ponovnom postupku je opet isto odlučio dosuđujući tužiocima na ime umanjenja vrednosti vozila novčane iznose navedene u pobijanoj presudi.

Sa iznetih razloga pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, upotpuniće činjenično stanje imajući u vidu napred navedeno, pa će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić