Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Dunđerović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Prvi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 385/21 od 02.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 18.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 385/21 od 02.09.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr 385/21 od 02.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr 385/21 od 02.09.2021. godine, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr 337/20 od 05.04.2021. godine, u stavu prvom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu, na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 1.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati od 05.04.2021. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev za isplatu iznosa od još 500 evra u dinarskoj protvvrednosti sa kamatom. Istovremeno su odbijene, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, kojima je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu po istom osnovu isplati iznos od još 1.500 evra u dinarskoj protivvredosti sa kamatom i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijeni su zahtevi parničnig stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Revizijom se osporava ocena nižestepenih sudova u pogledu visine dosuđenog novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, što nije zakonski razlog predviđen članom 404. ZPP za izjavljivanje revizije.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.09.2020. godine, sa zahtevom za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra, u dinarskoj protvvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom je 05.04.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 02.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu je iznos od 2.000 evra u dinarskoj protvvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela ispod zakonskog limita propisanog članom 468. stav 1. ZPP, to revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić