.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12138/2023
21.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Radoslave Mađarov, Vesne Stanković i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4292/22 od 25.01.2023. godine, u sednici održanoj dana 21.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4292/22 od 25.01.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4292/22 od 25.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4752/19 od 07.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade štete zbog neisplaćene invalidnine za period od februara 2016. godine do novembra 2019. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže na isplatu naknade štete zbog neisplaćene invalidnine za period od februara 2003. godine do februara 2016. godine, u novčanim iznosima navedenim u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 140.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja uslova za izvršnost odluke do isplate. Stavom petim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4292/22 od 25.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4752/19 od 07.04.2021. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Pobijanom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za naknadu štete u visini lične invalidnine, čija je isplata obustavljena u februaru 2003. godine.
O ovom tužbenom zahtevu nižestepeni sudovi su odlučili primenom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, na način kojim je odlučeno o zahtevima u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima u kojima je isplatilac bez pravnog osnova obustavio isplatu novčanih primanja priznatih pravnosnažnim upravnim aktima. Odluke sudova zasnovane su na stanovištu da je pravo na invalidninu stečeno pravo i da u odsustvu rešenja kojim se rešenje o priznanju tog prava stavlja van snage ili zamenjuje novim, korisnik ima pravo na isplatu invalidnine u skladu sa Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“, broj 24/98... 25/00 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05) važećeg u vreme za koje tužilac traži naknadu štete. Takvo stanovište prihvatio je i revizijski sud u svojim odlukama (Rev 4105/22 od 19.05.2022. godine; Rev 7308/2022 od 24.08.2022. godine i druge). Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 34800/20 od 14.12.2022. godine, priložena uz reviziju, nije pravnosnažna i zato ne može biti primer neujednačene sudske prakse.
Zato, po oceni Vrhovnog suda, navodi tužene ne opravdavaju potrebu da se u ovom sporu dozvoli odlučivanje o njenoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Odlučivanje o posebnoj reviziji nije potrebno ni radi novog tumačenja prava. Nadležni organ lokalne samouprave odlučuje o pravu na invalidninu, ali se njena isplata vrši iz sredstava budžeta tužene, saglasno članu 98. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Pravni osnov ovog spora je naknada štete prouzrokovane obustavom isplate invalidnine po rešenju od 14.12.1981. godine (dostavljenim u overenoj fotokopiji sa potvrdom Pokrajinske uprave za boračka i invalidska pitanja od 24.02.1982. godine o saglasnosti na to rešenje, u smislu člana 84. stav 2. i člana 85. stav 1. tada važećeg Zakona o vojnim invalidima). Prema članu 186. Zakona o obligacionim odnosima, obaveza naknada štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, zbog čega tužilac ima pravo na zateznu kamatu od dana dospelosti svakog neisplaćenog mesečnog iznosa lične invalidnine.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora pobijanog dela kojom je usvojen tužbeni zahtev iznosi 715.779,75 dinara i niža je od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je po navedenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.
Stoga je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP-a, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
