Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1311/22 od 27.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene a presuda Višeg suda u Šapcu P 37/21 od 25.03.2022. godine u usvajajućem delu (stav prvi i treći izreke) i delu odluke o troškovima postupka (stav peti izreke) potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Imajući u vidu činjenicu da se u ovom slučaju radi o sporu čija je vrednost preko 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da se o reviziji može odlučivati u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na neke druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je izdala ličnu blanko menicu 18.03.2011. godine kao obezbeđenje urednog izmirenja obaveza po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu zaključenog između „KBC banke“ Beograd (pravnog prethodnika tužilje) i „Fleš BMB“ d.o.o. Šabac čiji je zakonski zastupnik tužena bila u vreme odobravanja kredita. Dana 26.09.2014. godine zaključen je aneks broj 2 navedenog ugovora između „Societe generale banka Srbija“ a.d. Beograd i „Fleš BMB“ d.o.o. Šabac kojim je utvrđen novi iznos kredita od 89.300 evra sa rokom vraćanja do 18.03.2018. godine. Korisnik kredita nije uredno izmirivao obaveze pa je tužilja 21.10.2015. godine Osnovnom sudu u Šapcu protiv izvršnog dužnika „Fleš BMB“ d.o.o. Šabac podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – založne izjave radi naplate potraživanja iz navedenog ugovora o kreditu u iznosu od 11.220.663,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.09.2015. godine. Sud je doneo rešenje o izvršenju broj I 2150/15 od 26.10.2015. godine kojim je usvojen predlog. Međutim, protiv istog izvršnog dužnika bio je pokrenut izvršni postupak od drugog poverioca pa je zaključkom Osnovnog suda u Šapcu I 2150/15 od 24.08.2016. godine određeno pristupanje navedenom izvršenju a u predmetu Privrednog suda u Valjevu po rešenju Iv 1320/14 od 15.12.2014. godine. Nepokretnosti izvršnog dužnika – pomoćna zgrada magacin je prodata za 8.116.153,40 dinara od kog iznosa su namireni troškovi tog izvršnog postupka i deo potraživanja. Po obračunu tužilje na dan 11.02.2019. godine preostali dug po kreditu iznosi 7.100.862,68 dinara. Tužilja je protiv ovde tužene podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Osnovnom sudu u Šapcu je doneo rešenje I Iv 106/19 od 20.02.2019. godine kojim je obavezana tužena da pravnom prethodniku tužilji isplati iznos od 7.100.862,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2019. godine, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 35.504,00 dinara. U međuvremenu je „Societe generale banka Srbija“ a.d. Beograd promenila poslovno ime u „OTP banka Srbija“ a.d. Novi Sad. „Fleš BMB“ d.o.o. Šabac je brisano iz registra APR-a 27.08.2019. godine – izvršena je prinudna likvidacija. Tužilja je dostavila obaveštenje o dospelosti potraživanja 24.08.2015. godine a koje je privredno društvo „Fleš BMB“ d.o.o. Šabac brisano iz privrednog registra a tužena je izdala ličnu blanko menicu, kako potraživanje nije u celosti naplaćeno to je tužilja datum dospelosti menice označila kao 11.02.2019. godine a predlog za izvršenje je podnela 13.02.2019. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je delimično održao na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Šapcu I Iv 106/19 od 20.02.2019. godine i obavezao tuženu na isplatu 7.086.683,04 dinara od čega na iznos od 6.047.612,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.02.2013. godine kao i troškove postupka, nalazeći da je zahtev u tom delu osnovan, dok je u preostalom delu zahtev odbijen kao neosnovan. Pri tome, prvostepeni sud zaključuje da nije zastarelo sporno potraživanje shodno odredbi člana 78. stav 1. Zakona o menici.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u potvrđujućem delu nalazeći da je pravilno zaključeno da dug za koji je tužena izdala blanko menicu dospeo 11.02.2019. godine. Pravni prethodnik tužilje je nakon proglašenja dospelosti menične obaveze protiv tužene podnela predlog za izvršenje dana 13.02.2019. godine (na osnovu verodostojne isprave – menice), pa iz tog proizlazi da potraživanje tužilje nije zastarelo shodno odredbi člana 78. stav 1. Zakona o menici. U konkretnom slučaju, tužena se javlja kao jemac za ispunjenje obaveze prema glavnom dužniku.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Neosnovani su navodi revizije da je tužilja neovlašćeno popunila podatke u blanko izdatoj menici. Ako je menica izdata nepopunjena i uredno potpisana od izdavaoca menice, smatra se da je imalac menice ovlašćen da popuni menicu sa ostalim podacima u skladu sa zakonom pa time i podatke o dospelosti menice. Menični dužnik može dokazivati da su ti podaci uneti nezakonito ali to u ovom slučaju tužena nije dokazala. To što je tužilac naznačio da je glavni dug dospeo 24.08.2015. godine ne znači da se rok zastarelosti potraživanja po menici računa od tog datuma, jer je tužena pokrenula izvršni postupak a dospelost menice je označena na 11.02.2019. godine pa i potraživanje koje proizlazi na osnovu izdate menice. Prema članu 78. stav 1. Zakona o menici propisano je da svi menično-pravni zahtevi zastareaju za tri godine računajući od dospelosti. U ovom slučaju datum dospelosti je označen 11.02.2019. godine a predlog za izvršenje je podnet 13.02.2019. godine što znači u roku koji predviđa član 78. stav 1. Zakona o menici. Stoga su navodi iz revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković