Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca Stambene zajednice u ulici AA br. ..., ..., koju zastupa upravnik BB, čiji je punomoćnik Stefan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Vignjević, advokat iz ..., radi iseljenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2701/21 od 29.10.2021. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2701/21 od 29.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2701/21 od 29.10.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 8616/18 od 15.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz zajedničke prostorije – vešernice, koja se nalazi u podrumskom delu tužilačke Stambene zgrade u ulici AA br. ..., na ..., druga levo od stepenica, površine 48 m2, te da mu istu preda u nesmetan posed. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja isplati 473.536,81 dinar (za period od jula 2006.godine zaključno sa avgustom 2017. godine), sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti svakog pojedinog iznosa do isplate, kako je to sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 167.225,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2701/21 od 29.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgor na reviziju zahtevajući naknadu troškova sastava istog.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ...10/23-drugi zakon), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. U konkretnom slučaju, tužbenim zahtevom je traženo obavezivanje tuženog da se sa svim licima i stvarima iseli iz zajedničke prostorije – vešernice koja se nalazi u podrumskom delu tužilačke stambene zgrade (bliže opisane u tužbenom zahtevu), predaja iste u nesmetani posed, kao i obavezivanje tuženog da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja (po osnovu korišćenja te prostorije) za period od jula 2006. godine zaključno sa avgustom 2017. godine, isplati iznos od 473.536,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesec pojedinačno, kako je to bliže opredeljeno tužbenim zahtevom. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, utvrđeno činjenično stanje, način presuđenja i razloge koji su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Kod utvrđenog činjeničnog stanja, da je u utuženom periodu predmetnu prostoriju koristila majka tuženog, na osnovu saglasnosti većine vlasnika stanova u zgradi, a da se tuženi još 2003. godine sa članovima svog porodičnog domaćinstva iselio iz predmetne prostorije, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev, zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog. Tužilac u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Po članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Tužba u ovom sporu podneta je 21.07.2014. godine, a vrednost predmeta spora je 473.536,71 dinar.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost vrednost pobijanog dela predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a ne radi se o sporu male vrednosti imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen jer ti troškovi nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković