Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. tog zakona i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kao izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice serije ... od 23.07.2014. godine protiv tuženog kao izvršnog dužnika radi naplate duga u iznosu od 1.854.432,31 dinar sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.154.700,16 dinara počev od 24.07.2014. godine, a po osnovu ugovora o dugoročnom dinarskom kreditu od 01.03.2005. godine koji je tužilac zaključio sa BB, sada pokojnim ocem tuženog. Rešenjem o izvršenju Iv 206/14 od 23.10.2014. godine usvojeno je predloženo izvršenje, ali je po prigovoru tuženog kao izvršnog dužnika rešenjem Iv 206/14 od 13.03.2015. godine stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje i predmet je dostavljen parničnom sudu radi nastavljanja postupka kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Navedeni ugovor o dugoročnom dinarskom kreditu od 01.03.2005. godine zaključen je na osnovu ugovora o regulisanju međusobnih odnosa u realizaciji programa dugoročnog kreditiranja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava od 09.02.2005. godine koji je zaključen između tužioca, RS Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Garancijskog fonda. Navedenim ugovorom predviđena je obaveza banke da ukoliko korisnik kredita u roku ne izvrši plaćanje dospelih obaveza u najkraćem roku, pokrene postupak prinudne naplate dospelih potraživanja banke, Ministarstva i Fonda, realizacijom instrumenata obezbeđenja. Ugovor o kreditu odobren je radi kupovine poljoprivredne mehanizacije na rok od 5 godina u iznosu od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Tuženi je kao žirant 29.09.2005. godine potpisao meničnu izjavu uz koju je dostavljena blanko menica svojeručno potpisana (menica glasi „po viđenju“ i „bez protesta“) kojom je ovlastio poverioca da menicu popuni radi naplate svojih dospelih potraživanja, kao i da tuženi solidarno jemči kao jemac – platac sa ostalim žirantima za isplatu celokupnog duga po ugovoru o kreditu i ugovoru o izdavanju garancije. Korisnik kredita BB preminuo je 28.10.2009. godine i njegova zaostavština je raspravljena rešenjem O. .../... od 16.12.2009. godine, kao i dopunskim rešenjima od 25.05.2011. i 10.11.2014. godine, tako što su za njegove naslednike oglašeni supruga VV i sinovi AA i GG koji su sporazumno izvršili deobu nasleđene imovine. Veštačenjem je utvrđeno da ukupan dug po ugovoru o kreditu na dan 23.07.2014. godine iznosi 1.856.390,72 dinara, od čega je glavnica 1.124.307,17 dinara i ugovorena kamata 30.392,92 dinara, dok je zakonska zatezna kamata 701.690,56 dinara. Pored toga utvrđeno je da je u predmetu Osnovnog suda u Požarevcu P 31/18, tužilac podneo tužbu 24.04.2015. godine protiv tuženih VV, majke tuženog i DD, strica tuženog, radi duga po osnovu istog ugovora o dugoročnom dinarskom kreditu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, osim za deo kamatnog perioda (od 24.07.2014. godine do 11.09.2014. godine), dok je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu u usvajajućem delu i presudio tako što je odbio tužbeni zahtev, ukidajući u celini rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi Iv 206/14 od 23.10.2014. godine. Drugostepeni sud je na osnovu rezultata rasprave pred drugostepenim sudom utvrdio da je pravnosnažnom presudom u predmetu Osnovnog suda u Požarevcu P 31/18 supruga korisnika kredita, VV kao naslednik obavezana da tužiocu naknadi dug po predmetnom ugovoru o kreditu, a pored toga prema njoj i tuženom DD utvrđeno je da je tužilac ovlašćen da kao hipotekarni poverilac traži namirenje dospelog potraživanja prodajom založenih nepokretnosti. Po stanovištu drugostepenog suda usvajanjem tužbenog zahteva u ovoj parnici došlo bi do dvostruke naplate potraživanja koje potiče iz istog pravnog odnosa, odnosno ugovora o kreditu. Tužilac bi usvajanjem tužbenog zahteva u ovoj parnici dobio još jednu izvršnu ispravu na osnovu koje bi mogao da podnese predlog za izvršenje i naplati potraživanje dva puta od različitih lica koja odgovaraju za dug sada pok. BB.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Odredbom člana 1002. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemčio, ako njegova odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta lakšim uslovima, dok je odredbom člana 1004. stav 3. propisano da ako se jemac obavezao kao jemac – platac, odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika, bilo od jemca, ili od obojice istovremeno (solidarno jemstvo).

Navedeno znači da je tužilac ovlašćen da spor radi ostvarenja potraživanja vodi protiv glavnog dužnika i jemca platca zajedno ili svakog od njih pojedinačno, a u slučaju da je namirenje potraživanja obezbeđeno sa više sredstava obezbeđenja, poverilac prilikom aktiviranja sredstava obezbeđenja može vršiti izbor u smislu redosleda aktiviranja sredstava obezbeđenja. Banka kao poverilac može da aktivira i više sredstava obezbeđenja istovremeno (ukoliko nije utvrđen redosled njihovog aktiviranja), odnosno u mogućnosti je da aktivira sva sredstva obezbeđenja koja su uspostavljena u cilju naplate kredita, a to znači da zahteva vraćanja kredita od jemca platca, ali i aktiviranje svih založnih prava koja su uspostavljena u cilju obezbeđenja navedenog potraživanja. U svakom slučaju ne može se dogoditi da poverilac komuliranjem dobije više nego što iznosi obezbeđeno potraživanje zbog akcesornosti zaloge i jemstva, odnosno pravila o prestanku potraživanja ili dela potraživanja namirenjem. S obzirom da je potpisivanjem menične izjave i blanko menice kao sredstva obezbeđenja tuženi preuzeo na sebe obavezu prema tužiocu kao jemac – platac i u slučaju kada bi se od dužnikovog naslednika mogla zahtevati isplata samo onog dela koji odgovara vrednosti nasleđene imovine, po članu 1008. ZOO jemac odgovara za ceo iznos obaveze za koji je jemčio, pa poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze bilo od dužnikovog naslednika, bilo od jemca ili od obojice u isto vreme.

Saglasno navedenom, drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog nije potpuno utvrdio činjenično stanje u pogledu obaveze tuženog da namiri predmetno potraživanje u situaciji kada je predmetno potraživanje obezbeđeno sa više sredstava obezbeđenja, budući da poverilac može da ih aktivira istovremeno ukoliko nije utvrđen redosled njihovog aktiviranja. Drugostepeni sud će u ponovnom postupku imati u vidu da u ovoj vrsti postupka (član 460. stv 4. ZPP) u odluci o glavnoj stvari sud odlučuje da li platni nalog u celini ili delimično ostaje na snazi ili se ukida (što izreka prvostepene presude ne sadrži) kao i da je u rešenju o izvršenju Iv 206/14 od 23.10.2014. godine (koje je stavljeno van snage u delu kojim je određeno izvršenje) visina duga 1.854.432,31 dinar, a da je prvostepenom presudom odlučeno o zahtevu u iznosu od 1.856.390,72 dinara.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić