.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1217/2021
15.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2939/20 od 03.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2939/20 od 03.12.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2939/20 od 03.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2939/20 od 03.12.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 696/17 od 17.09.2020. godine, u stavovima prvom i trećem izreke, kojima je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 585.940,25 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da mu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 270.744,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 200.426,00 dinara od izršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom, primenom čl. 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo na motornom vozilu, koje se, usled toga što je tuženi na vozilu ugradio neispravni dihtung, u toku vožnje zapalilo. Ocenjen je neosnovanim istaknuti prigovor aktivne legitimacije na strani tužioca, jer je tužilac, pre nastanka štete, sudski overenim, trajnim i neopozivim ovlašćenjem od lica koje je upisano u saobraćajnoj dozvoli kao vlasnik vozila, stekao sva svojinska prava na vozilu na kom je tuženi svojom skrivljenom radnjom prouzrokovao štetu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pobijana odluka i ocena aktivne legitimacije tužioca u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda da se pravo svojine na vozilu, kao pokretnoj stvari, stiče samom predajom, odnosno stupanjem u državinu vozila na osnovu člana 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a da shodno načelu konsesualizma predviđenom u članu 67. stav 1. ZOO, takav pravni posao ne mora biti zaključen u pismenoj formi. Osim toga, član 32. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisuje da ako se u toku važenja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja. Aktivna legitimacija tužioca proizlazi i iz činjenice da je on tuženom poverio vozilo na popravku, odnosno da odgovornost tuženog prema tužiocu proizlazi iz njihovog ugovornopravnog odnosa.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.03.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 585.940,25 dinara.
Prvostepena presuda doneta je 17.09.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 03.12.2020. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
