.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1220/2020
13.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca PPPU „Raznopromet“ iz Ribarića, čiji je punomoćnik Iko Jašarević, advokat iz ..., protiv tuženih AA, BB i VV, svih iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Emir Tankosić i Ibrahim Tankosić, advokati iz ..., radi činidbe i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1933/19 od 16.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca PPPU „Raznopromet“ iz Ribarića, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1933/19 od 16.07.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca PPPU „Raznopromet“ iz Ribarića, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1933/19 od 16.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica Tutin P 1294/16 od 05.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju delove k.p. .. i .. KO ..., u površini od 250 m2, pod putem i pod objektima i to: tuženi AA u površini od 41 m2, a tuženi VV u površini od 48 m2 i da tužiocu na ime naknade za korišćenje navedenih parcela isplate po 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a u protivnom ukoliko predaja nije moguća zbog izgrađenih objekata, da se tuženi AA obaveže da za zauzeti deo k.p. br. .., u površini od 41 m2, isplati tužiocu iznos od 205.000,00 dinara, tuženi VV za zauzeti deo k.p. .., u površini od 48 m2, da isplati iznos od 240.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, a da se tuženi BB obaveže da sa dela k.p. .. ukloni montažnu drvenu garažu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.625,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1933/19 od 16.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P 1294/16 od 05.03.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je činidba, predaja nepokretnosti i naknada štete za njihovo korišćenje. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije, u smislu citirane odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer revizijom tužioca nije ukazano na pitanje za koje tužilac smatra da je potrebno da se razmotri, a koje je od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Međutim, ne dovodi do primene instituta posebne revizije, svaka pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužbu radi činidbe i naknade štete, tužilac je sudu podneo dana 15.11.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara. Na raspravi održanoj dana 12.01.2017. godine, prvostepeni sud je vrednost spora u ovom predmetu utvrdio na iznos od 595.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena, shodno citiranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
