Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1799/21 od 27.10.2022. godine, stavovima prvim i drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i tuženi obavezani da mu na ime naknade štete na objektima i stvarima koje se nalaze na kp.br. .. KO ..., usled drugog poplavnog talasa od 23.04.2010. godine, isplate i to: tužena Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. iznos od 373.020,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.12.2020. godine kao dana presuđenja do isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 23.04.2010. godine do 03.12.2020. godine, kao i zahtev za isplatu preko dosuđenog iznosa od 373.020,00 dinara do traženog iznosa od 2.114.968,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2010. godine do isplate, a tuženi JVP „Srbijavode“ iznos od 1.477.635,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.12.2020. godine do isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 23.04.2010. godine do 03.12.2020. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca VV, kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade štete na objektima i stvarima koji se nalaze na kp.br. .. KO ..., usled drugog poplavnog talasa od 23.04.2010. godine, isplate i to: tužena iznos od 2.114.968,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2010. godine do isplate, a tuženi iznos od 1.477.635,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2010. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i tužena obavezana da mu na ime naknade štete nastale na stvarima koje su se nalazile na kp.br. .. KO ..., usled prvog poplavnog talasa od 22.02.2010. godine, isplati iznos od 305.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.12.2020. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tražio isplatu se zakonske zatezne kamate od 22.02.2010. godine do 03.12.2020. godine. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca VV, kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete nastale na stvarima koje su se nalazile na kp.br. .. KO ..., usled prvog poplavnog talasa od 22.02.2010. godine, isplati iznos od 305.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.02.2010. godine do isplate. Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu AA naknadi troškove parničnog postupka od 617.565,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavovima sedmim i devetim izreke, u odnosu na tužbeni zahtev tužilaca prema tuženoj odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom osmim izreke, obavezan je tužilac VV da tuženom naknadi troškove postupka od 152.462,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac AA bio je vlasnik nepokretnosti - kp.br. .. KO ... (ranije kp.br. ..), kao i prizemnog porodičnog stambenog objekta sa podrumom, garaže i štale na navedenoj parceli, na kojoj su se nalazile i pokretne stvari u njegovom vlasništvu (putnički automobili marke „Golf“ II i „Mercedes 123“, kamion „Zastava 616“, traktor marke „Hirliman“, kao i više drugih aparata za domaćinstvo). Navedena parcela je udaljena oko 200 metara od Južne Morave i u toku 2010. godine došlo je dva puta do plavljenja. Prvi poplavni talas bio je 22.02.2010. godine, kada su se sa brda (koje se nalazi iznad tužiočeve kuće) slivali potoci nadošli usled kiše koja je padala tih dana, da se nadošla voda zadržala na jednom bedemu, probila ga i slila se u tužiočevo dvorište i poplavila podrum kuće do visine od 80 cm. Drugi poplavni talas bio je 23.04.2010. godine, kada je zbog neizgrađenog bedema na reci ka selu ... došlo do izlivanja Južne Morave (koja je nadošla usled velikih kiša koje su padale prethodnih dana), pa je tom prilikom voda ušla u sve prostorije kuće, garažu i štalu, a bilo je poplavljeno i celo dvorište sa svim stvarima koje su se nalazile u dvorištu.

Tužilac AA je zaključio ugovor o osiguranju imovine sa tuženom, kao i polisu osiguranja od 16.09.2009. godine (sa rokom trajanja osiguranja do 16.09.2010. godine). Osiguranje je zaključeno po osnovu rizika osiguranja od požara i drugih opasnosti prema uslovima osiguranja, kao i rizika od zemljotresa i osigurana je zgrada koja služi za stanovanje i sve stvari koje se nalaze u zgradi, zgrada koja služi za smeštaj stoke i stočna hrana u zgradi (sve sa sumama osiguranja u iznosima bliže navedenim u drugostepenoj odluci). U polisu je uključen i rizik od poplave, bujice i visoke vode sa sumom osiguranja od 700.000,00 dinara. Tužena je 25.03.2010. godine sačinila zapisnik o izviđaju i proceni štete nastale usled prvog poplavnog talasa, u kome su konstatovane pokretne stvari na kojima je šteta pričinjena (bliže navedeno u drugostepenoj presudi) i za tu štetu tužiocu AA je 14.05.2010. godine isplatila 6.000,00 dinara. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke utvrđena je visina štete nastale usled prvog poplavnog talasa u ukupnom iznosu od 311.500,00 dinara. Tužena je 14.05.2010. godine sačinila zapisnik o izviđaju i proceni štete nastale usled drugog poplavnog talasa, u kome je konstatovala oštećenje na objektima, a zapisnik o pričinjenoj šteti koja je nastala usled drugog poplavnog talasa 27.04.2010. godine sačinila je i Komisija za procenu štete od poplave pri Opštini Aleksinac. Na osnovu zapisnika veštak ekonomske struke utvrdio je visinu štete od ukupno 2.074.975,00 dinara (za propast stvari u pojedinačnim iznosima na način bliže naveden u drugostepenoj presudi). Za navedenu štetu tužena je tužiocu AA isplatila 21.480,00 dinara. Tužilac AA, kao poklonodavac sa tužiocem VV kao poklonoprimcem zaključio je ugovor o poklonu, koji je overen pod Ov.br. 3278/2010 od 13.08.2010. godine, kojim mu je poklonio predmetne nepokretnosti kao i pokretne stvari, sve bliže navedeno u ugovoru o poklonu.

Povodom navedenih poplava, u predmetu Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu R3 917/10 izvršeno je obezbeđenje dokaza, pa je veštak građevinske struke na osnovu obavljenog uviđaja, zapisnika komisije Opštine Aleksinac i zapisnika tužene utvrdio visinu štete i to: za sanaciju stambenog objekta, garaže i štale ukupno 1.477.608,00 dinara. Veštak mašinske struke je utvrdio da su u poplavi oštećene tužiočeve pokretne stvari (bliže navedeno u drugostepenoj presudi), te da je pričinjena šteta u ukupnom iznosu od 373.000,00 dinara. Kako je odlukom predsednika Opštine Aleksinac od 22.02.2010. godine proglašena vanredna situacije na teritoriji Opštine Aleksinac, opština je tužiocu AA na ime oštećenja nastalih u poplavama isplatila pomoć od 90.000,00 dinara. Iz nalaza i mišljenja kao i izjašnjenja veštaka građevinske struke (bliže navedenog u drugostepenoj odluci) utvrđeno je da je na desnoj obali reke Južne Morave, gde je atar sela ..., postojao odbrambeni nasip u vreme druge poplave, ali da na levoj obali nije postojao odbrambeni nasip, tako da je voda bila usmerena ka naselju ..., te da je postojao je propust u planiranju i izgradnji odbrane od poplava budući da nije postojao odbrambeni nasip na potezu naselja ..., kao i da je odbrambeni nasip izgrađen tek 2015. godine, a investitor tih radova bio je tuženi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca za naknadu pretrpljene materijalne štete utvrđene u visini od 1.477.635,00 dinara kao ukupnog iznosa potrebnog za sanaciju oštećenih objekata na način bliže naveden u izreci presude u odnosu na štetu pričinjenu usled drugog poplavnog talasa 23.04.2010. godine, ocenivši da postoji uzročno posledična veza između štetnog događaja i štete koja je nastupila na objektima i drugim stvarima tužilaca, te da postoji odgovornost tuženog JVP „Srbijavode“ budući da nije izgradio odbrambeni bedem u delu gde se nalazi kuća tužioca, što spada u njegovu nadležnost, nalazeći da se pri tom ne radi o elementarnoj nepogodi. Kako je tužilac osigurao domaćinstvo kod tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o, a da je u polisi osiguranja tačno navedeno šta osigurava, te da su nekretnine i pokretne stvari tužioca bile, između ostalog, osigurane od poplava, bujica, to je tužena kao osiguravač u smislu odredbe člana 926. ZOO obavezana da tužiocima isplati pojedinačne iznose u visini novčanih protivvrednosti propalih stvari pokućstva i iznose na ime oštećenja objekata (utvrđeno na osnovu nalaza sudskog veštaka) osiguranih po polisi osiguranja. Odbio je tužbeni zahtev za naknadu štete koja je nastala u prvom poplavnom talasu 22.02.2010. godine, ocenivši da je nastupila zastarelost u smislu odrede člana 376. stav 1. ZOO jer je tužba u ovoj parnici podneta 23.04.2013. godine, po proteku roka od tri godine kada je šteta nastala, odnosno od kada je tužilac za istu saznao.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom u smislu člana 383. stav 4. ZPP radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja (na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima i zapisnika sa rasprava, te izveden dokaz saslušanjem tužilaca kao stranaka u postupku), drugostepeni sud je ocenio da je tužilac AA kao osiguranik aktivno legitimisan da zahteva naknadu štete iz drugog poplavnog talasa po osnovu ugovora o osiguranju, zaključivši da je ovaj tužilac aktivno legitimisan da traži naknadu štete s obzirom na to da je bio vlasnik imovine u trenutku nastanka štete. Ocenio je da je tužbeni zahtev tužioca AA, prema tuženoj kao osiguravaču osnovan samo do ugovorene sume osiguranja za rizik od poplava, zbog čega je pobijanom presudom tužbeni zahtev ovog tužioca delimično usvojio i obavezao tuženu da mu na ime naknade štete nastale usled drugog poplavnog talasa isplati 373.020,00 dinara (koji iznos je utvrđen tako što je od limita osiguranja od 700.000,00 dinara, odbijen iznos od 311.500,00 dinara, kolika je naknada štete usled prvog poplavnog talasa, kao i iznos od 21.480,00 dinara koji mu je tužena vansudski isplatila). Kako visina ukupno nastale štete na objektima prema nalazu veštaka građevinske struke iznosi ukupno 1.477.608,00 dinara, našao je da je tuženi JVP „Srbijavode“ u obavezi da tužiocu AA kao vlasniku istih u vreme štetnog događaja isplati taj iznos prihvatajući u potpunosti razloge prvostepenog suda o postojanju njegove odgovornosti koja proizilazi iz člana 82. stav 1. Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 46/91... 54/96 i 101/2005 - drugi zakon). U preostalom delu je odbio tužbeni zahtev tužioca AA, dok je u celosti odbio tužbeni zahtev tužioca VV, budući da po njegovom stanovištu on nije aktivno legitimisan. Takođe je ocenio da nije osnovan prigovor zastarelosti naknade štete usled prvog poplavnog talasa od 22.02.2010 godine jer je tužba za naknadu te štete podneta 23.04.2013. godine, a rok od 3 godine, računajući protek kalendarske godine u kojoj je potraživanje naknade štete nastalo, nije protekao do dana podnošenja tužbe, a u smislu člana 380. stav 1. ZOO. Sledom tog zaključka je usvojio tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu štete iz prvog poplavnog talasa u visini od 305.500,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), propisano je, da ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, članom 155. istog zakona, propisano je, da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Prema članu 189. stav 2. istog zakona, propisano je da se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Odredbom člana 897. istog zakona, propisano je, da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 46/91... 54/96 i 101/2005 - drugi zakon) koji je bio na snazi u vreme nastanka druge poplave, bilo je propisano, da je delatnost javnog vodoprivrednog preduzeća između ostalog i organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava.

U konkretnom slučaju, tužioci koji su izjavili reviziju tužbenim zahtevom su tražili da se tužena obaveže da im na ime naknade nastale štete na pokretnim stvarima, usled prvog poplavnog talasa, isplati 305.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.02.2010. godine do isplate, dok su za naknadu štete na objektima i pokretnim stvarima nastalu usled drugog poplavnog talasa, tražili da se tuženi obavežu da im isplate ukupno 3.592.603,00 dinara i to: tužena ukupan iznos od 2.114.968,00 dinara, a tuženi ukupan iznos od 1.477.635,00 dinara (sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2010. godine do isplate). Odlučujući o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženu Kompaniju „Dunav osiguranje“ AD, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac AA kao osiguranik aktivno legitimisan da zahteva naknadu štete po osnovu ugovora o osiguranju do visine osigurane sume za rizik od poplava, bujice i visoke vode (do iznosa od 700.000,00 dinara), zaključivši da je ovaj tužilac i po osnovu nastale štete koja nije osigurana aktivno legitimisan da traži naknadu štete s obzirom na to da je bio vlasnik imovine u trenutku nastanka štete. Kako je tužbeni zahtev tužioca AA osnovan samo do ugovorene sume osiguranja, pravilno je drugostepeni sud odbio njegov tužbeni zahtev u odnosu na tuženu preko iznosa od 305.500,00 dinara za štetu nastalu usled prvog poplavnog talasa, a za štetu nastalu usled drugog poplavnog talasa preko iznosa od 373.020,00 dinara (koje iznose je obračunao na način opisan u drugostepenoj presudi).

Imajući u vidu da je ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđeno da visina nastale materijalne štete na oštećenim objektima potrebna za njihovu sanaciju iznosi 1.477.608,00 dinara, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog JVP „Srbijavode“ da tužiocu AA naknadi štetu u navedenom iznosu. Stoga su neosnovani revizijski navodi tužioca AA o pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog toga što je odbijen njegov tužbeni zahtev u preostalom iznosu do traženog u odnosu na ovog tuženog.

Neosnovan je navod revizije da je tužilac VV aktivno legitimisan u ovoj parnici u odnosu na tuženog JVP „Srbijavode“. Naime, stvarna legitimacija u parnici predstavlja materijalnopravni odnos stranaka prema predmetu spora, odnosno prema pravu za čiju je zaštitu parnica pokrenuta. O postojanju stvarne legitimacije sud vodi računa i po službenoj dužnosti i zavisi od materijalnog prava koje se primenjuje na određeno činjenično stanje. Tužilac je aktivno legitimisan ako je nosilac prava koje je predmet spora. Kako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je jedino tužilac AA bio vlasnik nepokretnosti, kao i pokretnih stvari, to u konkretnom slučaju, tužilac VV nije aktivno legitimisan za vođenje parnice, pa su stoga neosnovani svi njegovi revizijski navodi.

U pogledu navoda revizije o roku dospeća zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose štete, Vrhovni sud nalazi da je ista pravilno dosuđena od dana prvostepenog presuđenja u situaciji kada je visina štete utvrđena veštačenjem pre donošenja sudske odluke, a tužilac na kome je teret dokazivanja nije predložio novo veštačenje kako bi dokazao visinu štete u vreme donošenja sudske odluke prema odredbi člana 189. stav 2. ZOO.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković