.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12217/2022
29.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Đurašić, advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2102/21 od 10.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2102/21 od 10.02.2022. godine, u potvrđenom nepreinačenom delu, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2102/21 od 10.02.2022. godine, u potvrđenom nepreinačenom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 8/20 od 24.03.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime neosnovanog obogaćenja isplati, za period od decembra 2007. godine zaključno sa majem 2018. godine, određene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u izreci kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 224.741,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2102/21 od 10.02.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu odluke kojom je usvojen tužbeni zahtev za isplatu za mesec maj 2018. godine i delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev preko iznosa od 430,80 dinara do dosuđenog iznosa od 1.577,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na razliku ovih iznosa od 01.06.2018. godine do isplate, snižena obaveza tuženog da tužilji naknadi troškove parničnog postupka na iznos od 168.093,07 dinara, dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđenom nepreinačenom delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, u potvrđenom nepreinačenom delu, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o stanovanju, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, nakon ocene neosnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, obavezan je tuženi da tužilji isplati naknadu zbog nemogućnosti korišćenja suvlasničke nepokretnosti usled protivpravnih radnji tuženog i njegovog pravnog prethodnika (bivšeg supruga tužilje), u visini zakupnine predmetne nepokretnosti srazmerno suvlasničkom udelu tužilje, utvrđenoj iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u potvrđenom nepreinačenom delu u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda izraženim kroz odluke Vrhovnog suda donetim u istovetnim činjenično-pravnim sporovima da suvlasniku od drugog suvlasnika pripada pravo na naknadu zbog nekorišćenja suvlasničke stvari, samo ako je suvlasnik prema drugom suvlasniku, koji koristi stvar, preduzimao mere i isticao zahteve koji bi imali za cilj omogućavanje korišćenja suvlasničke stvari srazmerno suvlasničkom delu, čemu se drugi suvlasnik protivio, kakva je situacija u konkretnom slučaju, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.12.2017. godine. Podneskom od 16.08.2019. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 446.031,00 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 24.03.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 10.02.2022. godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,7410 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (444.884,08 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 3.778,50 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
