.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1226/2015
29.11.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... koga zastupa Kristijan Jožef, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Miroslav Jovanov, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3454/14 od 11.02.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.11.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3454/14 od 11.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1644/13 od 20.05.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS na dan isplate, zajedno sa ugovorenom kamatom od 1% na godišnjem nivou za period od 27.03.2007. godine do 27.03.2008. godine, a sa zakonskom zateznom kamatom u visini eskontne stope Evropske centralne banke za period od 28.03.2008. godine pa do konačne isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 418.550,00 dinara sa kamatom od presuđenja pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3454/14 od 11.02.2015. godine uvažena je žalba tuženog i preinačena navedena presuda osnovnog suda odbijanjem tužbenog zahteva da tuženi isplati tužiocu 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom i odbijanjem zahteva za naknadu troškova parničnog postupka. Istom presudom je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati 214.200,00 dinara i na ime troškova drugostepenog postupka isplati 243.100,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US i 55/14) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona i nalazi da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 384. Zakona o parničnom postupku isticanjem da na raspravi pred drugostepenim sudom nisu pozvane ni saslušane parnične stranke. Na ročištu pred Apelacionim sudom u Novom Sadu 11.02.2015. godine u prisustvu tužioca, njegovog punomoćnika i punomoćnika tuženog izvedeni su pismeni dokazi. Prilikom održavanja rasprave pred drugostepenim sudom, prema članu 384. Zakona o parničnom postupku sud nije obavezan da ponovi sve dokaze izvedene pred prvostepenim sudom, već samo one za koje odluči da je potrebno da budu izvedeni. U ovom slučaju drugostepeni sud je u postupku po žalbi, kod ocene dokaza pravilno dao prednost pismenim dokazima i po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije postupljeno suprotno pravilima propisanim članom 384. Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je državljanin ... i ..., govori oba jezika, živi u ... i za tuženog je istraživao tržište bivše SFRJ po zaključenom ugovoru o zastupanju od 13.06.2006. godine radi plasmana kapitala tuženog. Tuženi je ... državljanin, koji se bavi biznisom i ne zna srpski jezik. Stranke su zajedno doputovale iz ... dana 27.03.2007. godine i istog dana u ... su potpisana tri ugovora, koja nisu overena pred sudom. Ugovorom zavedenim kod „VV“ pod broj .../... dana 27.03.2007. godine tužilac kao zajmodavac daje u zajam tuženom, kao zajmoprimcu 60.000 evra na 12 meseci sa 1% kamate godišnje. Ugovor je sačinjen na srpskom jeziku i potpisan od strane ugovornih strana. Prema drugom ugovoru od istog datuma, zavedenom pod brojem .../... kod „VV“ tuženi kao zajmodavac daje u zajam dinarsku protivvrednost 60.000 evra GG kao zajmoprimcu na 12 meseci sa kamatom od 1% godišnje. Ugovorne strane tuženi i GG su potpisale ugovor. Ugovorom o zajmu zavedenim kod „VV“ pod broj .../... dana 27.03.2007. godine GG kao zajmodavac daje na zajam dinarsku protivvrednost 60.000 evra „VV“ na 12 meseci sa kamatom od 1% godišnje. Ugovorom zajmoprimac potvrđuje da je dinarski iznos primio na svoj tekući račun. Rok vraćanja zajma, kamate i nadležnost suda su identični kao u prethodnim ugovorima.
Utvrđeno je da je „VV“ ... pravno lice za koje je osnivački ulog u celosti uplatio tuženi, ali je pristao da kao deoničari budu upisani njegovo privatno preduzeće „DD“ ... sa 30%, GG sa 30%, tužilac sa 30% i ĐĐ sa 10%. Ovo DOO je trebalo u postupku privatizacije da otkupi većinski paket akcija „EE“ ... zbog čega je bila potrebna uplata određene novčane svote na račun „VV“. Iz prevedene potvrde mađarske banke utvrđeno je da je dana 27.03.2007. godine tuženi u Segedinu sa računa podigao iznos od 60.000 evra. Navedeni iznos tuženi je nelegalno uneo istog dana u Srbiju bez prijave carinskim organima u nameri da se uplati u korist „VV“ ... (što je i regulisano ugovorom o zajmu 02.04.2007. godine na iznos od 50.000 evra) a sve radi otkupa većinskog paketa akcija „ EE“ ....
Pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da navedeni ugovori o zajmu od 27.03.2007. godine (koji nisu hronološki zavedeni) ne izražavaju pravu volju ugovornih strana već su sačinjeni radi prikazivanja legalne forme uplate na račun „VV“ i da tužilac nije dokazao da je 60.000 evra po ugovoru br. .../... isplatio tuženome kao zajmoprimcu. Prividan ugovor prema članu 66. Zakona o obligacionim odnosima nema dejstva među ugovornim stranama i tužilac nema pravo da traži izvršenje ugovorne obaveze iz ništavog pravnog posla. Kako tužilac nije dokazao da je po osnovu ugovora o zajmu niti po bilo kom drugom pravnom osnovu isplatio tuženome 60.000 evra 27.03.2007. godine već je naprotiv tuženi dokazao da devizna sredstva, kojima je manipulisano predstavljaju njegov novac, pravilno je pobijanom odlukom odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva da tuženi isplati 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom tužiocu.
Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Razloge koje je naveo drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Vrhovni kasacioni sud u celosti.
Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
