Protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke drugostepenog rešenja od 07.04.2022. godine, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija), na koju je tuženi odgovorio. Ova revizija tuženog je zavedena u Vrhovnom sudu pod brojem Rev 16138/2023.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 1704/22 od 22.12.2022. godine, ispravljenim rešenjima istog suda od 31.01.2023. i 20.03.2023. godine, preinačeno je rešenje o troškovima Osnovnog suda Mionici P 159/20 od 11.05.2022. godine ispravljeno rešenjem 28.09.2022. godine i rešenje istog prvostepenog suda o ispravci od 18.05.2022. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 262.095,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

I protiv rešenja od 22.12.2022. godine tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija). Ta revizija tuženog je zavedena u Vrhovnom sudu pod brojem Rev 12267/2023.

Ispitujući dozvoljenost revizija izjavljenih na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenim revizijima kao izuzetno dozvoljenim.

U konkretnom slučaju, rešenjem drugostepenog suda od 07.04.2022. godine pravnosnažno je okončan postupak zbog smetanja državine tako što je utvrđeno da je tuženi 08. i 09.07.2020. godine smetao tužioce u državini prava službenosti puta na način kako je to opisano u prvom stavu izreke prvostepenog rešenja od 30.11.2021. godine, dok je odbijen zahtev tužilaca za utvrđenje da ih je tuženi istom prilikom smetao u državini njihovih nepokretnosti na način opisan u istom stavu izreke prvostepenog rešenja. Pitanje za koje revident navodi da je od opšteg interesa zbog čega bi trebalo dozvoliti postupanje po izjavljenoj reviziji (da li sud pruža zaštitu državine prava službenosti na način koji zahteva vlasnik povlasnog dobra ili na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro) može biti primereno u drugim stvarnopravnim sporovima, ali ne i u parnicama zbog smetanja državine, pa u konkretnom slučaju ne može predstavljati pitanje od opšteg interesa niti je u interesu ravnopravnosti građana. U postupcima zbog smetanja državine raspravanje je ograničeno, saglasno članu 450. stav 1. ZPP, samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, dok je isključeno raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima na naknadu štete. Obrazloženje pobijanog pravnosnažnog rešenja za zaključak da je tuženi smetao tužioce u mirnoj državini prava službenosti prolaza ne odstupa od odluka drugih sudova, koje pak zavise od utvrđenih okolnosti konkretnih slučajeva u kojima su donete, tako da ne postoji potreba za novim niti ujednačenim tumačenjem prava.

Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi ni za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka. Pravo stranke na naknadu parničnih troškova ostvaruje se u postupku u kome su izdaci nastali, a njihov obračun se vrši u svakom postupku pojedinačno, prema uspehu u sporu, s obzirom na konkretne okolnosti tog spora. Mehaničko tumačenje delimičnog uspeha tužilaca u sporu koje izlaže revident, u vezi sa kojim ukazuje na druge sudske odluke koje su navodno suprotne odluci donetoj u ovom slučaju, u situaciji kada je pouzdano utvrđeno da je on dao povoda parnici i smetao tužioce u državini njihovih nepokretnosti i kada odbijeni zahtev tužilaca nije prouzrokovao zasebe troškove, ne ukazuju na postojanje različite sudske praksu ili potrebe za novim niti ujednačenim tumačenjem prava.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi s čl. 420. st. 1. i 2, 452. stav 5. i 28. ZPP, koje se shodno primenjuju i na reviziju protiv rešenja, saglasno članu 420. stav 6. istog zakona i ocenio da su revizije nedozvoljene.

Naime, protiv rešenja drugostepenog suda kojima je postupak pravnosnažno okončan stranke mogu da izjave reviziju (član 420. stav 1), ali je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), kao i protiv rešenja u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2). S tim u vezi, odredbom člana 452. stav 5. ZPP je propisano da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena, a odredbama člana 28. istog zakona da se, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, uzima samo vrednost glavnog duga (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug (stav 2).

U konkretnom slučaju tuženi je izjavio revizije i protiv rešenja kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu u parnici zbog smetanja državine u kojoj revizija nije dozvoljena, i protiv rešenja o troškovima postupka donetog u toj parnici, što ni ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega ni ta revizija nije ni inače dozvoljena.

Na osnovu izloženog, s obzirom da su izjavljene protiv odluke o smetanju državine i o sporednom traženju (troškovima postupka), obe revizije su nedozvoljene i kao takve odbačene drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava trećeg izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s članovima 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, s obzirom da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, a da troškovi tužilaca u vezi sa sastavom odgovora na reviziju nisu bili potrebni.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković