.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12278/2022
05.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ d.o.o. Beograd - Ogranak „Elektrodistribucija Leskovac“, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijela Stamenković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2408/21 od 07.02.2022. godine, u sednici održanoj 05.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2408/21 od 07.02.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2408/21 od 07.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 7456/15 od 28.04.2021. godine stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neosnovanog korišćenja električne energije po računu broj .. od 02.07.2015. godine isplati 123.102,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.07.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan višak tužbenog zahteva od traženih 129.828,18 dinara do dosuđenih 123.102,00 dinara. Stavom trećim izreke, rešeno je o troškovima parničnog postupka i obavezana tužena da tužiocu plati 61.294,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2408/21 od 07.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, potvrđena prvostepena u stavu prvom izreke, a preinačena u stavu trećem izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova spora isplati 56.024,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Shodno članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada vrednosti stečene neovlašćenim korišćenjem električne energije, a pobijana odluka je doneta na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju i ne odstupa od primene materijalnog prava, odredbe čl. 154 i 158 ZOO i čl. 55 Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom (''Sl. glasnik RS'', br. 63/2013). Odluke koje je revident priložio uz reviziju ne znače da je potrebno ujednačavanje sudske prakse pošto pravilna primena materijalnog prava u ovoj vrsti sporova zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi primenom odredbe čl. 404. st. 1 ZPP- a za odlučivanje o posebnoj reviziji jer nema razloga za ujednačavanje sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 17.08.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 129.828,18 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
