.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12285/2022
28.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., protiv tuženog VV iz ..., koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Jelena Nešovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 8934/2019 od 27.11.2019. godine, u sednici održanoj 28.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 8934/2019 od 27.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P 1891/05 od 18.09.2008. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete isplati iznos od 516.974,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.02.2005. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 171.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5472/10 od 23.06.2010. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu iznosa od 130.999,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.02.2005. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 386.065,00 dinara od 23.02.2005. godine do 18.09.2008. godine i u tom delu žalba tužilaca je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade štete isplati iznos od 386.065,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.09.2008. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 160.300,00 dinara.
Tuženi je 20.12.2010. godine podneo predlog za ponavljanje postupka koji je dopunio podneskom od 30.09.2013. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 8934/19 od 27.11.2019. godine, odbijen je kao neosnovan predlog tuženog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5472/10 od 23.06.2010. godine.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tuženi je preko punomoćnika podneo reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbaci ili odbije.
Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11) postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine), sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09).
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.02.2005. godine.
Obzirom da je postupak u ovoj pravnoj stvari pravnosnažno okončan u vreme važenja Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04, 111/09) to se u postupku po predlogu za ponavljanje postupka primenjuju odredbe ovog zakona na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11... 18/20). Zakon o parničnom postupku u članu 412. stav 4. propisuje da je revizija uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka.
Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 412. u vezi člana 399. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, pošto pobijena odluka sadrži jasne i određene razloge o odlučnim činjenicama.
Tuženi je 20.12.2010. godine, podneo predlog za ponavljanje postupaka koji je dopunio podneskom od 30.09.2013. godine, navodeći da je po pravnosnažno okončanom postupku tuženi saznao za nove činjenice i stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za njega mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, sa obrazloženjem da je tuženi saznao da je po istom činjeničnom i pravnom osnovu u drugom postupku tuženi dobio spor te da je Apelacioni sud u Beogradu zauzeo drugačiji pravni stav povodom istog pravnog pitanja. Naime, u vezi tužbenog zahteva tužilaca kao oštećenih u drugoj parnici koji je upravljen prema trećem licu kao štetniku doneta je pravnosnažna presuda u kojoj je navedeno treće lice uspelo, odnosno odbijen je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete za koju su oni tvrdili da su pretrpeli usled radova koje je to treće lice izvodilo na stanu broj 4 u predmetnoj zgradi. Tuženi smatra da navedena presuda (Gž 3767/10 od 21.10.2010. godine) predstavlja novi dokaz koji ukazuje na nove činjenice na osnovu kojih je za tuženog mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem drugostepenom postupku, čije se ponavljanje traži.
Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek protiv pravnosnažne odluke čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome se zasniva odluka koja se predlogom pobija, kao i određenih povreda odredaba parničnog postupka.
Ovaj vanredni pravni lek ima za cilj da se u postupku pokrenutom predlogom posle nastupanja pravnosnažnosti nepravilna odnosno nezakonita sudska odluka ukine, da se ponovo rasprave sporna pitanja i donese pravilna i zakonita odluka.
Postupak se može ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti donesena povoljnija odluka te da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, što je razlog za ponavljanje postupka koji je propisan članom 422. tačake 3. i 9.ZPP.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka Apelacionog suda u drugom predmetu ne može predstavljati novu činjenicu i novi dokaz u smislu člana 422. tačka 9. Zakona o parničnom postupku jer zauzimanje pravnog stava u drugim odlukama donetim u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji ne predstavlja novu činjenicu na osnovu koje bi se moglo tražiti ponavljanje postupka niti je ta okolnost predviđena kao zakonski razlog za ponavljanje postupka. Pored toga, u konkretnom slučaju nije dokazano da je odluka suda zasnovana na lažnom iskazu veštaka jer da bi lažni iskaz veštaka predstavljao razlog za ponavljanje postupka u smislu člana 422. stav 3. ZPP potrebno je da postoji dokazana odgovornost veštaka i da se pravnosnažna odluka isključivo zasniva na lažno datom nalazu i mišljenju veštaka, što ovde nije slučaj.
Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
