Protiv prvnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok tuženi revizijom pobija drugostepenu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima spora.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 403. stav 2. tačka 3. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija neosnovana dok je revizija tuženog nedozvoljena.

Tuženi revizijom pobija drugostepenu odluku u odnosu na deo kojim je odlučeno o troškovima spora. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Odluka u odnosu na troškove postupka je po pravnoj prirodi rešenje kojim se odlučuje o sporednom traženju te se samim tim istim ne okončava postupak zbog čega nema osnova za izjavljivanje revizije protiv takvog rešenja. Činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku kada se radi o troškovima spora ne daje pravo na reviziju ni po članu 403. stav 2. ZPP jer se ne radi o presudi koja je doneta u drugom stepenu, pa imajući u vidu sve navedeno u odnosu na reviziju tuženog odlučeno je stavom dva izreke ove presude na osnovu člana 413. ZPP.

U odnosu na tužiočevu reviziju ovaj sud je utvrdio da u postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 474. stav 2. tačka 2. ZPP na koju pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je 15.05.2007. godine zaključio ugovor za zajedničkoj gradnji stambenog objekta na kp.br. .. KO ... sa VV i GG po kome će VV kao vlasniku parcele pripasti 31,5% neto korisne površine apartmana u izgrađenom objektu a tužiocu i GG, koji je obezbedio novčana sredstva i građevinski materijal, pripašće 68,5% neto korisne površine apartmana u objektu. Ugovor je overen kod Opštinskog suda u Čajetini pod Ov.broj ../07. Između tužioca i tuženog je 08.02.2008. godine zaključen ugovor o zajedničkom investiranju po kome, pošto tužilac nema dovoljno novčanih sredstava i mogućnosti za izgradnju objekta, ovde tuženi će obezbediti građevinski materijal i sredstva za gradnju. Po osnovu zajedničke gradnje i ulaganja tuženi će postati vlasnik apartmana broj .. na spratu objekta površine 33,25 m2 koji se sastoji od hola, trepezarije sa nišom, sobe i kupatila kao i tavanskog prostora koji se nalazi iznad apartmana. Prilikom predaje apartmana u posed biće izvršen premer istog zbog tačne i precizne površine i ukoliko se površina ne bude slagala sa površinom iz ugovora strane se obavezuju da jedna drugoj nadoknadi novčanu razliku u površini. Tužilac je obavezan da tuženom preda apartman u fazi potpune završenosti po sistemu ključ u ruke najkasnije do 01.11.2008. godine a obavezao se da objekat i apartmene gradi prema investiciono- tehničkoj dokumentaciji izdatoj u odobrenju za gradnju u skladu sa Zakonom o izvgradnji objekata i tehničkim normativima za ovu vrstu, zatim mora da izvede instalacije za priključak na vodu i kanalizaciju, elektroenergetsku i telefonsku mrežu sa obezbeđenim plaćenim priključkom električne energije. Tuženi se ovlašćuje da u toku gradnje u predmetnom apartmanu vrši izmene i prilagođava ga najfunkcionalnijem korišćenju prema svojim potrebama kao i da vrši nadzor i kontrolu nad kvalitetom izvedenih radova. Tužilac je saglasan da tuženi na osnovu tog ugovora može knjižiti pravo vlasništva na apartmanu i tavanskog dela bez njegove naknadne saglasnosti a sve to je utvrđeno ugovorom koji je overen kod Opštinskog suda u Čajetini pod Ov broj ../08. Tužilac je tuženom predao apartman 15.10.2009. godine po proteku roka predviđenim ugovorom. Tuženi je tužiocu isplatio ukupno 65.000 evra.

Tužilac u ovoj parnici tvrdi da je tuženom predao apartman i na taj način u potpunosti izvršio svoju ugovornu obavezu prema tuženom ali da mu tuženi nije isplatio ukupnu protivvrednost apartmana pa zbog toga od tuženog potražuje preostali iznos. Tuženi spori takav zahtev i u posebnoj parnici, koja je združena ovoj radi jednovremenog raspravljanja i odlučivanja ističe protivtužbeni zahtev na ime radova koje je tužilac bio dužan da izvede po sistemu ključ u ruke a nije ih izveo. Drugostepeni sud je na održanoj raspravi cenio izvedene dokaza a pre svega obavljeno veštačenje pa je našao da je ukupna vrednost apartmana 68.410 evra, da je od toga tuženi tužiocu isplatio 65.000 evra te da ostaje dug tuženog prema tužiocu od 3.410 evra u kom delu mu je usvojen zahtev. Takođe je na osnovu obavljenog veštačenja utvrđeno koje radove tužilac nije izveo, a bio je dužan da ih obavi po ugovoru sa tuženim imajući u vidu da je ugovor zaključen po sistemu ključ u ruke, pa je na taj način i usvojen protivtuženi zahtev.

Stranke su u konkretnom slučaju zaključile ugovor o građenju sa posebnom odredbom „ključ u ruke“ koja podrazumeva da je izvođač dužan da izvrši skupa sve radove potrebne za izgradnju i upotrebu određenog celovitog objekta u kom slučaju ugovorena cena obuhvata i vrednost svih nepredviđenih radova i viškova radova a isključuje uticaj manjkova radova na ugovorenu cenu, sve po članu 640. stav 1. i 2. ZOO. Stranke su ugovorom predvidele orjentacionu cenu apartmana ali su se saglasile da će nakon izvršenih radova isti premeriti i utvrditi međusobne odnose u odnosu na novu činjenicu – veličinu apartmana. S tim u vezi veštačenjem je utvrđena vrednost izvedenih radova na apartmanu, iznos koji je tuženi tužiocu isplatio po osnovu učešća u troškovima odnosno praktično po osnovu kupoprodajne cene i razliku do ukupne vrednosti apartmana sud je dosudio tužiocu. Što se tiče radova koje je bilo nužno izvesti a tužilac ih nije izveo obaveza njihovog izvođenja proizilazi upravo zbog vrste ugovora koje su stranke zaključile odnosno zbog odredbe ključ u ruke a kako je to ranije navedeno. Svi radovi koji su predmet dosuđivanja u novčanoj protivvrednosti proizilaze iz namene objekta koji je u konkretnom slučaju građen odnosno iz njegove funkcije stanovanja. U tom smislu i prilazni put, kako su to zaključili sudovi ulazi u uređenje prostora oko objekta te se i on može podvesti pod obavezne radove u smislu pomenute zakonske odredbe a nasuprot tvrdnji revizije tužioca. Mora se imati u vidu da je konkretno odlučivanje suda u ovom slučaju uslovljeno utvrđenim činjenicama koje se ne mogu posebno pobijati u postupku po reviziji te otuda ovaj sud i ne može da ulazi u pitanje vrednosti pojedinih radova a koja je utvrđivana obavljenim veštačenjem.

Sve napred navedeno znači da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo u konkretnom slučaju kada je polazeći od pravne prirode ugovornog odnosa stranaka njihov spor razrešio na bazi činjenica koje je u postupku utvrdio. Zbog toga je i odlučeno u stavu jedan izreke presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić