.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12305/2022
22.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Opšta bolnica „Doktor Aleksa Savić“ Prokuplje, čiji je punomoćnik Aleksandar Kuljak, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 470/21 od 16.12.2021. godine, u sednici održanoj 22.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 470/21 od 16.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 470/21 od 16.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1230/19 od 27.01.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati iznos od 30.193,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2016. godine do isplate. Stvom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 82.484,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 470/21 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan precizirani tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime duga isplati iznos od 30.193,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2016. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženom na ime troškova prvostepenog parničnog postupka isplati iznos od 82.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškova drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 18.214,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava. Pravnosnažnom presudom preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime duga isplati iznos od 30.193,24 dinara (po osnovu korišćenja SIM kartice za mobilni telefon) sa zakonskom zateznom kamatom od 25.08.2016. godine do isplate. Kod iznetog, revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke u identičnim situacijama, jer postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, s obzirom na to da pravilna primena prava prava u sporovima sa ovako postavljenim zahtevom zavisi zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, u svakom konkretnom slučaju. Posebna revizija se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Zato nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), pa je u skladu s tim odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.11.2015. godine, radi duga, a vrednost predmeta spora je 30.193,24 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je u konkretnom slučaju prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
