Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiočeva ćerka GG i tuženi BB zaključili su brak 04.08.2007. godine u kome je rođeno zajedničko dete maloletna VV ... godine. S obzirom da su njihovi bračni odnosi poremećeni ubrzo nakon zaključenja braka, tužiočeva ćerka je sa detetom došla u kuću svojih roditelja u ... početkom 2008. godine, dok je tuženi ostao da živi u ..., na koji način je njihova zajednica života prekinuta. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pirotu P2 368/18 od 27.02.2019. godine, njihov brak je razveden i maloletno dete je povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa sa ocem koji je obavezan da doprinosi izdržavanju deteta sa 7.500,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe u toj parnici 15.10.2018. godine. Nakon prekida zajednice života do donošenja presude o razvodu braka troškove izdržavanja maloletnog deteta snosila je majka GG uz pomoć svojih roditelja, dok je tuženi po sopstvenim navodima kupovao lekove i sporadično garderobu kada bi dolazio iz inostranstva. Veštačenjem je utvrđena struktura potrošačke korpe opredeljene za tročlanu porodicu, te novčani iznos za jednog člana kao srazmerni deo od ukupnog iznosa uz primenu korekcije troškova koji su isključeni za potrebe dece, dok je u drugoj varijanti izvršen obračun troškova izdržavanja maloletnog deteta na osnovu cene usluga porodičnog smeštaja u hraniteljskoj porodici. Veštačenjem je takođe utvrđeno da je majka maloletnog deteta, GG u spornom periodu bila radno angažovana i da je ukupan iznos ostvarene neto zarade i naknade zarade za ovaj period 816.793,61 dinar. Tužilac je u spornom periodu davao svojoj ćerki novac za potrebe maloletne VV i to za kupovinu garderobe, obuće, hrane i onoga što je detetu tog uzrasta potrebno, dok je tužiočeva supruga snosila režijske troškove i ujedno pomagala finansijski svoju ćerku GG.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je utvrdio minimalne potrebe maloletnog deteta koje su roditelji u obavezi da podmire, prihvatajući varijantu nalaza i mišljenja veštaka baziranu na strukturi potrošačke korpe i novčanog iznosa za jednog člana porodice, pa kako tuženi nije doprinosio izdržavanju maloletnog deteta shodno članu 154. stav 1. Porodičnog zakona, već je njegovu obavezu preuzeo tužilac koji nije imao zakonsku obavezu izdržavanja maloletne unuke, to ima pravo na regres za dato izdržavanje na osnovu člana 165. tog Zakona u visini ½ sredstava utvrđenih za jednog člana porodice. Preko tako utvrđenih iznosa tužbeni zahtev je odbijen primenom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da je tužilac lice koje nije imalo zakonsku obavezu izdržavanja maloletne unuke, ali da se dobrovoljna davanja koja je tužilac činio radi pomoći svojoj ćerki ne mogu smatrati ispunjenjem obaveze izdržavanja maloletnog deteta umesto tuženog, niti po svojoj prirodi (obimu kontinuitetu i nameni) predstavljaju izdržavanje, niti je visina srazmernog iznosa potrošačke korpe adekvatan ekvivalent eventualno vršenom davanju. Majka maloletnog deteta koja je nakon prekida zajednice života sa tuženim početkom 2008. godine, snosila troškove izdržavanja maloletnog deteta, a kao zakonski zastupnik je mogla ostvariti učešće tuženog u izdržavanju to nije činila do podnošenja tužbe u parnici za razvod braka 15.10.2018. godine. Zato je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu i odbio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 165. Porodičnog zakona propisano je da lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu obavezu ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje njihova obaveza je solidarna. Po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a prema članu 166. stav 5. ukoliko je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje njihova obaveza je podeljena.

Na osnovu citiranih odredaba proizlazi, da za razliku od zahteva za izdržavanje po kome se novčana obaveza uvek određuje za period ubuduće i prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, pravo na regres predstavlja pravo lica, koje je bez pravne obaveze podmirivalo nečije troškove izdržavanja, da zahteva naknadu za dato izdržavanje od lica koje je po zakonu bilo dužno da daje izdržavanje. Radi se o imovinsko-pravnom zahtevu čija se visina odmerava prema faktički datim sredstvima za izdržavanje, a ne primenom utvrđenih potreba maloletnog deteta na osnovu potrošačke korpe i mogućnosti dužnika izdržavanja utvrđene u parnici za razvod braka. U periodu od januara 2014. do 15.10.2018. godine, kada je podneta tužba za razvod braka i tuženi pravnosnažnom presudom obavezan na izdržavanje maloletnog deteta, majka deteta koja je imala zakonsku obavezu izdržavanja deteta snosila je troškove izdržavanja, bila je radno angažovana i ostvarila je neto prihod u utvrđenom iznosu, pa je pravilno stanovište drugostepenog suda da se dobrovoljna davanja koja je tužilac činio radi pomoći svojoj ćerki ne mogu smatrati ispunjenjem obaveze izdržavanja maloletnog deteta umesto tuženog, niti struktura potrošačke korpe opredeljene za tročlanu porodicu i novčani iznos za jednog člana može biti adekvatan ekvivalent faktički datim sredstvima. Imajući u vidu navedeno, kao neosnovani su ocenjeni svi revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković