Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1233/2022
12.10.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupaju Zorica Mirković i Radenko Glavonjić advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Osnovni sud u Ivanjici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 219/21 od 28.09.2021. godine, na sednici održanoj 12.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 219/21 od 28.09.2021. godine u drugom stavu izreke tako što SE OBAVEZUJE tužena da na iznose naknade imovinske štete, dosuđene prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 87/20 od 01.04.2021. godine, plati zakonsku zateznu kamatu počev od 01.05.2008. godine do 07.02.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da na ime troškova postupka po reviziji isplati tužilji iznos od 72.883,00 dinara u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 87/20 od 01.04.2021. godine, obavezana je tužena da na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Ivanjici I 303/2009, u kome je određeno izvršenje rešenjem Opštinskog suda u Guči I 303/09 od 19.11.2009. godine, isplati tužilji iznos od 849.772,42 dinara ukupno, u pojedinačno označenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate (stav prvi izreke); odgovarajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za tužilju za period od 01.04.2008. do 31.08.2009. godine na osnovicu iz prvog stava izreke nadležnim fondovima (stav drugi izreke); 60.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od 16.10.2009. godine do isplate i 46.330,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka (stav treći izreke). Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužilji troškove parničnog postupka od 56.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gžrr 219/21 od 28.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke, kao i u delu stava prvog izreke za iznos glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 07.02.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu prvog stava izreke u pogledu zakonske zatezne kamate, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene pojedinačne iznose naknade imovinske štete za period pre podnošenja tužbe, a počev od 01.05.2008. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv odluke sadržane u drugom stavu izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o pobijanoj presudi u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po predlogu tužilje za izvršenje radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, dosuđenih izvršnom presudom Opštinskog suda u Guči P 307/09 od 16.10.2009. godine, doneto je rešenje o izvršenju I 303/09 od 19.11.2009. godine kojim je prema izvršnom dužniku Privrednom društvu „Centar za krompir“ d.o.o. Guča određeno izvršenje radi namirenja iznosa od 849.772,42 dinara, na ime neisplaćenih zarada i troškova regresa za period od 01.04.2008. do 31.08.2009. godine, u pojedinačno označenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, uplate neizmirenih doprinosa za socijalno osiguranje za isti period, kao i iznosa od 60.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od 16.10.2009. godine do isplate i 46.330,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka. Pošto izvršni postupak nije okončan, rešenjem Osnovnog suda u Ivanjici R4 I 216/18 od 06.09.2018. godine usvojen je prigovor tužilje i utvrđeno da joj je u predmetu Osnovnog suda u Ivanjici I 303/2009 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je naloženo postupajućem sudiji da u ostavljenom roku preduzme mere da se u predmetu redovno postupa i da se postupak okonča u najkraćem roku. Izvršni sud je, nakon pravnosnažnosti rešenja kojim je tužilji utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, spise predmeta I 303/09 (koji je u međuvremenu dobio nov broj I 2329/13, I 2330/13) dostavio na sprovođenje javnom izvršitelju. Izvršni postupak je i dalje u toku, a tužilja svoje potraživanje nije naplatila.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio presudu nižestepenog suda u delu za zakonsku zateznu kamatu, tako što je odbio tužbeni zahtev kojim je traženo plaćanje zatezne kamate od dospelosti novčanih iznosa dosuđenih izvršnom ispravom, čija je naplata određena rešenjem o izvršenju, do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu tog suda, tužilja je tek podnošenjem tužbe 07.02.2019. godine pozvala tuženu na ispunjenje obaveze naknade imovinske štete, zbog čega u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima nema pravo na traženu zateznu kamatu do dana podnošenja tužbe.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 185. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

I Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledstveno izloženom, po stanovištu revizijskog suda, tužena je i u ovom slučaju dužna da tužilji isplati iznose dosuđene izvršnom presudom Opštinskog suda u Guči P 307/09 od 16.10.2009. godine, čije je izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Guči I 303/09 od 19.11.2009. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma njegove dospelosti, odnosno od dana donošenja izvršne isprave u odnosu na parnične troškove, pa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužilji će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njeno imovno stanje biti dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Zbog toga je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Tužilji su dosuđeni troškovi postupka po reviziji primenom člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. ZPP, u iznosu od 72.883,00 dinara, od čega 18.000,00 dinara za sastav revizije, a 54.883,00 dinara za taksu za reviziju, kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija