Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 495/21 od 18.06.2021. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 261/17 od 29.10.2020. godine u stavu jedan, dva i tri izreke, dok je presuda u stavu četvrtom izreke preinačena tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi da na nepokretnostima koje se nalaze na Kopaoniku, a koje je u RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Raška označena kao kuća za odmor, spratnosti Su+P+Pk na KP .. KO Kopaonik izvede radove bliže opisane u izreci presude. Odbačena je žalba tuženog protivtužioca izjavljena protiv stava 4. izreke presude Osnovnog suda u Kruševcu P 261/17 od 29.10.2020. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 u daljem tekstu:ZPP) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija protiv preinačujućeg dela izreke presude drugostepenog suda, dozvoljena na osnovu 403.stav 2. tačka 2. ZPP, ali primenom odredbe člana 408. ZPP našao je da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka , zbog kojih se primenom člana 407.stav 1. ZPP , revizija može izjaviti.

Prema činjeničnom utvrđenju, stranke su zaključile ugovor o građenju 30.4.2009. godine,radi izgradnje kuće za odmor na Kopaoniku. Tužilac je bio izvođač radova, a tuženi investitori. Radovi su trajali od proleća do jeseni 2009.godine. Nakon završenih radova u novembru 2009. godine izvršili su sravnjenje tužilac i tuženi AA, i konstatovali da tuženi duguju tužiocu 13.780 evra. Na zapisniku tuženi AA je dopisao primedbe u pogledu uočenih nedostataka i to : prodor vlage, deformacije rigips ploča ispod krova zbog vlage i trotoara sa kontra nagibom. Nakon ovoga sačinili su novi zapisnik dana 19.04.2010. godine i utvrdili dug tuženih prema tužiocu 10.738 evra i to da se plati 8.000 evra po utvrđenoj dinamici, a 2.738 evra nakon otklanjanja nedostataka koji se odnose na pojavu kondezacije, trotoar i hidroizolaciju. Stranke su sačinile nov zapisnik 03.03.2011. godine u kome navode da je investitor o svom trošku izvršio otklanjanje nedostataka i da se na ime tih troškova od spornog dela duga odbije iznos od 1388 evra, te da je od tog spornog dela ostao dug od 1.350 eura, a da se dug od 8.000 eura smanjio na iznos od 3.000 eura, tako da ukupno tuženi duguju tužiocu 4.350 eura.Tuženi su radi sanacije objekta zbog nestručno izvedenih radova potrošili još 2.978 evra. Uzrok nastanka štete na objektu tuženih je procedna i kapilarna vlaga. Procurivanje kroz krovni pokrivač nastaje zbog nekompletnog sastava slojeva krovnog pokrivača tegole i grešaka prilikom pokrivanja uvala. Izvođač radova nije izvršio ugradnju prema tehničkom upustvu proizvođača. Kapilarna vlaga u suterenu javlja se jer nije povezana horizontalna hidroizolacija poda sa vertikalnom hidroizolacijom zidova. Izvođač radova nije izvršio ugradnju prema tehničkim pravilima primenom principa kontinuiranja slojeva hidroizolacije. Izvođači radova koje je angažovao tuženi nisu doprineli nastalim oštećenima, ali nisu otklonili uzrok problema vlage. Radovi neophodni da sanira i otkloni uzrok vlage iznose 136.659,00 dinara i to za sanaciju kapilarne i procedne vode u suterenu , a za sanaciju zidnih i plafonskih površina potrebno je 35.597,00 dinara ili ukupno 172.290,00 dinara. To su radovi bliže opisani u izreci presude prvostepenog i drugostepenog suda.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredbe člana 630.stav 1.ZOO našao da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i obavezao je tužene da solidarno isplate tužiocu 4.350 evra. Takođe, primenom odredaba članova od 84-90. Posebnih uzansi o građenju usvojio je protivtužbeni zahtev i obavezao tužioca-protivtuženog da tuženom protivtužiocu plati 172.292,00 dinara, na ime naknade troškova neophodnih za sanaciju objekta od vlage, a preko dosuđenog iznosa za još traženih 136.605,00 dinara tužbeni zahtev odbio, jer je utvrdio da je za sanaciju objekta od vlage potrebno 172.292,00 dinara. Prvostepeni sud je obavezao tužioca-protivtuženog da izvede radove neophodne radi sanacije objekta od vlage bliže navedene u izreci presude.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je obavezan tužilac protivtuženi da izvede radove na sanaciji objekta i odbio taj zahtev tuženog protvitužioca, nalazeći da bi izvođenje radova na sanaciji objekta i plaćanje naknade štete u visini vrednosti radova potrebnih za sanaciju bilo dvostruko obavezivanje povodom iste stvari. U preostalom delu je prvostepenu presudu potvrdio smatrajući da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je tužilac protivtuženi odgovoran za naknadu štete na osnovu člana 620. koji se primenjuje na osnovu člana 641. Zakona o obligacionim odnosima i članova 84-90. Posebnih uzansi o građenju („Službeni list SFRJ“ broj 18/77). Nasuprot navodima revizije, pravilna je odluka drugostepenog suda, kojom je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev protivtužioca-tuženog da se obaveže tužilac da izvede radove neophodne da se sanira objekat od vlage, jer je obavezao tužioca- protivtuženog da isplati iznos od 172.292,00 dinara, koji iznos obuhvata vrednost svih izvedenih radova neophodnih za sanaciju kapilarne i procedne vode u suterenu i vrednost radova za sanaciju zidnih i plafonskih površina. Ovim iznosom bi se problem vlage na objektu i posledica od nastale vlage trajno rešio. U protivnom, to bi nesumnjivo značilo obavezivanje tužioca protivtuženog da dva puta izvrši istu obavezu, jednom kroz činidbu, a drugi put isplatom novčanog iznosa.

Sud nije razmatrao ostale navode revizije, jer se ne odnose na revizijom pobijani preinačujući deo izreke presude drugostepenog suda i ne utiču na pravilnost i zakonitost presude u tom delu izreke, a sud se kretao u granicama revizije i ispitao presudu samo u onom delu u kome se pobija revizijom.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić