Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12364/2022
31.05.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... kod ..., koga zastupa Ilija Žarković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, čiji je zakonski zastupnik Pravobranilaštvo grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1247/22 od 01.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1247/22 od 01.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1247/22 od 01.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1247/22 od 01.06.2022. godine, prvim stavom izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 19661/21 od 10.02.2022. godine kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 863.248,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 186.824,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (prvi i drugi stav izreke) dok je do traženog iznosa od 871.880,48 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan (treći stav izreke). Drugim stavom izreke drugostepene presude odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju sa predlogom da se shodno članu 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji shodno članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenom vanrednom pravnom leku kao izuzetno dozvoljenom.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Drugim stvom istog člana propisano je da je o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet ove parnice je isplata naknade za faktičku eksproprijaciju zemljišta – katastarske parcele broj .../... KO ... čiji je tužilac suvlasnik sa 202/3902 idealna dela. Navedena katastarska parcela je planom detaljne regulacije u celosti namenjeno za javnu površinu – saobraćajnicu, u čiji je sastav ušla sa 99,6% svog obima, dok je preostrali deo od 2m2 ograđen i čini dvorište okolnih stambenih zgrada. Dosuđivanjem naknade za faktički zauzetu površinu od 200m2 tužilac nije uskraćen u svom pravu na novčano obeštećenje za eksproprisanu nepokretnost, tako da u konkretnom slučaju nema potrebe razmatranja pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana niti se javlja potreba novog tumačenja prava, a jedna odluka Vrhovnog kasacionog suda na koju se tužilac poziva ne može se smatrati praksom suda zbog čega bi bilo potrebno reviziju dozvoliti kao posebnu radi ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu izložene pravne argumentacije, shodno citiranoj zakonskoj odredbi odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. u vezi sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a članom 408. ZPP propisano je da Vrhovni sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kojem se pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 2. ovog zakona na pravilnu primenu materijlanog prava.

Tužbom u ovoj parnici podnetom dana 23.04.2021. godine traženo je obavezivanje tuženog na isplatu iznosa od 871.880,48 dinara, a pobijana vrednost predmeta spora je 8.632,48 dinara, pa kako navedena vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to revizija nije dozvoljena, zbog čega je shodno članu 413. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.