.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 12384/2022
12.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Jelene Ivanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz s. ..., čiji je punomoćnik Radiša Jović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz s. ..., čiji je punomoćnik Dragan Gašić advokat iz ..., radi utvrđenja nepostojanja prava službenosti, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1330/2022 od 19.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1330/2022 od 19.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1330/2022 od 19.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1330/2022 od 19.05.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 373/2017 od 03.02.2021. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da tuženi nema pravo službenosti prolaza kroz parcele .. i .. KO ... da bi došao do svojih parcela ..- .. KO ... i da se tuženom naloži da dalje prestane sa korišćenjem ovog prolaza (stav prvi izreke) i naloženo tužilji da naknadi tuženom troškove parničnog postupka uiznosu od 180.750,00 dinara (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se može koristiti u postupku u kojem protiv drugostepene presude revizija ne bi bila dozvoljena, ali samo ako postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili novim tumačenjem prava.
U ovom sporu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja koja su od opšteg interesa ili su u interesu ostvarenja ravnopravnosti građana. Ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, s`obzirom da uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, koje ukazuju da je pobijanom drugostepenom presudom odstupljeno od ustanovljene sudske prakse.
Ne postoji ni potreba novog tumačenja prava, članova 51, 54. i 58. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, čija primena u svakom sporu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja koje se revizijom ne može osporavati. U ovom slučaju utvrđeno je: da su tuženi i njegovi preci koristili put preko tužiljinog zemljišta dugi niz godina - u trajanju dovoljnom za sticanje prava stvarne službenosti održajem, pri čemu nema dokaza da su to pravo vršili silom, prevarom ili zloupotrebom tužiljinog poverenja, odnosno da je službenost ustupljena do opoziva; da je put koji prolazi pored zemljišta tuženog strm i nepovoljan za pristup njegovom zemljištu i da je tuženi, u situacijama kada se tužilja protivila vršenju tog prava, njegovu zaštitu tražio u državinskom sporu i na taj način sprečio prestanak stvarne službenosti njenim nevršenjem.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužiljina revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je iznosom od 10.000,00 dinara. Taj iznos je očiglredno niži od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.
Sledstveno izloženom, tužiljina revizija je nedozvoljena pa je zato primenom člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
