Posebna revizija regulisana je članom 404. Zakona o parničnom postupku –ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ovog zakona za izuzetnu dozvoljenost revizije jer iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, a tužilac uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova sličnoj činjenično-pravnoj stvari, pa nema ni neujednačene sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite je činidba u odnosu na proizvođača zbog materijalnog nedostatka stvari. U situaciji kada je tužbeni zahtev tužioca odbijen iz razloga što tužilac na kome je teret dokazivanja nije dokazao postojanje materijalnih nedostataka stvari (kupljenog crepa) u smislu člana 479. ZOO da bi postojala odgovornost proizvođača i njegova obaveza da nedostatak ukloni ili preda drugu stvar bez nedostataka, tužilac navodima revizije ustvari osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije prema članu 404. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi činidbe podneta je 30.03.2017. stan godine i u njoj je vrednost predmeta spora označena na 100.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, a utvrđena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.

Iz navedenog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković