Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu na osnovu čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge određene bitne povrede postupka revident ne ukazuje. Navodi u reviziji da je, u suštini, sud postupao po neurednoj tužbi, koju je trebalo odbaciti, nisu osnovani. Sud je postupao po objektivno preinačenoj tužbi, i pored protivljenja tuženog, na osnovu ovlašćenja iz čl. 199. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je ocenio da je to celishodno za konačno rešenje odnosa između stranaka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 1035/12 od 27.09.2012. godine razveden je brak parničnih stranaka i određeno da roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo nad mal. GG , s`tim da prebivalište deteta bude kod oca. Tužilja je obavezana na plaćanje izdržavanja u visini od 8.000,00 dinara mesečno, a uređen je i način održavanja ličnih odnosa između tužilje i maloletnog deteta. Taj način viđanja se posle donošenja presude redovno odvijao, ali je odstupao od određenog modela. U međuvremenu, tužilja je zasnovala vanbračnu zajednicu iz koje ima maloletno dete staro tri godine. Njen vanbračni partner je zaposlen i mesečno zarađuje između 28.000,00 i 32.000,00 dinara, a tužilja zarađuje mesečno između 25.000,00 i 40.000,00 dinara, tako što obavlja komercijalne poslove, a formalno nije zaposlena. Maloletna GG ima ... godina i pohađa Srednju ... školu u ... Njene mesečne potrebe za ishranom, garderobom i troškovima školovanja iznose 20.000,00 dinara. Tuženi je zaposlen i mesečno zarađuje između 30.000,00 i 40.000,00 dinara. Živi u kući svojih roditelja. Posle razvoda braka, odnos između stranaka nije bio skladan, a posebno se pogoršao pošto je tuženi podneo krivičnu prijavu zbog neplaćanja izdržavanja, a potom i predlog za izvršenje, jer tužilja nije redovno izvršavala svoju obavezu. Maloletno dete je izloženo negativnoj komunikaciji roditelja. Sa majkom ima bolju komunikaciju i otvoreno priča o svim temama, emotivno je bliska i privržena majci, a sa njom ima i izgrađen dobar odnos poverenja. Njena je želja da živi sa majkom i maloletnim bratom, sa kojim ima topao i emotivno blizak odnos. Između malolente GG i tuženog je 09.12.2015. godine došlo do sukoba, o kome je obaveštena i policija. Od maloletnog deteta je uzeta i izjava i sačinjena službena beleška, a protiv tuženog je podneta krivična prijava za nasilje u porodici.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo - čl. 266. stav 1. u vezi čl. 6. stav 1. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, kada su zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava i da je najbolji interes maloletnog deteta da roditeljsko pravo samostalno vrši majka - tužilja u ovom sporu.

Pravilno je ocenjen nalaz i mišljenje organa starateljstva Centra za socijalni rad, u pogledu mišljenja da je u najboljem interesu maloletne GG da bude poverena majci, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo, pri čemu je neophodno regulisati redovan kontakt sa ocem. Maloletna GG ima preko ... godina, sposobna je za rasuđivanje i sposobna je da samostalno formira svoje mišljenje i da se u tom smislu izrazi, kako je to i propisano članom 60. stav 4. Porodičnog zakona. Saslušana kao stranka pred službenim licima Centra za socijalni rad u ... ona je dala izjavu da želi da živi sa majkom jer se u porodici oca više ne oseća sigurno i bezbedno, zbog čega nema nameru da se vraća kod njega. Prema proceni psihologa iz izveštaja od 30.12.2015. godine, ostavlja utisak zrelog i odgovornog deteta, sposobnog da izrazi svoje želje i stavove, što je sve izrazila na autentičan način, sa kapacitetom potpuno poslovno sposobnog lica, bez uticaja majke.

Na osnovu čl. 61. stav 1. i 78. stav 3. u vezi čl. 266. i 270. Porodičnog zakona, sud je, imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta, uredio način održavanja ličnih odnosa maloletne GG sa ocem, kako bi se zadovoljile psihološke potrebe deteta i obezbedili uslovi za njegov pravilan psiho - fizički razvoj.

Imajući u vidu uzrast maloletne GG i njene potrebe kao učenice srednje škole, kao poverioca izdržavanja, a sa druge strane mogućnosti tuženog, dužnika izdržavanja, kao i minimalnu sumu izdržavanja propisanu članom 160. stav 4. Porodičnog zakona, pravilno su primenjeni čl. 160, 161. i 162. ovog zakona u pogledu kriterijuma, načina i visine određivanja izdržavanja, kada je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 12.000,00 dinara mesečno, na načni određen u izreci pobijane odluke. Pritom su imali u vidu da ukupne potrebe maloletne GG za izdržavanje iznose 20.000,00 dinara mesečno, da roditelji ostvaruju približno jednake mesečne zarade, ali da tužilja ima zakonsku obavezu izdržavanja i prema drugom maloletnom detetu. Određenim iznosom izdržavanja neće biti ugrožena egzistencija tuženog, a maloletnom detetu, uz doprinos majke koja samostalno vrši roditeljsko pravo, biće dostupna sredstva u onom obimu koji zadovoljava njegove osnovne životne potrebe.

U reviziji tuženog ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata i revizijski sud. U preostalom delu, osporava se ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić