Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici BB, VV, GG, svi iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Pančevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr 677/20 od 08.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr 677/20 od 08.12.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gžrr 677/20 od 08.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr 15/2020 od 11.08.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. br. 89/2010, isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.08.2020. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike između dosuđenog do traženog iznosa od 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom po srednjem kursu NBS od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka od dana presuđenja do izvršnosti odluke.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr 677/20 od 08.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda sadržana u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/20) propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St 89/10, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St 1007/19 od 22.07.2019. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili ceneći odredbu člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilac u reviziji ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje. Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, s obzirom da se visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.01.2020. godine. Naznačena vrednost predmeta spora je 1.800 evra u dinarskoj protivvrednosti. Prvostepena presuda je doneta 11.08.2020. godine, a drugostepena presuda je doneta 08.12.2020. godine.

Članom 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“, br. 40/15), propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić