.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12475/2023
23.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih Javno stambeno preduzeće „Kragujevac“ i Grada Kragujevca, koje zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6548/21 od 02.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 23.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6548/21 od 02.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 6548/21 od 02.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 13996/20 od 23.03.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da solidarno isplate tužilji naknadu koja joj je nezakonito naplaćena za vođenje matične evidencije u periodu od oktobra 2017. godine zaključno sa junom 2020. godine, u iznosu od po 49,00 dinara mesečno, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos počev od 15. u mesecu za prethodni mesec do isplate. Tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 6548/21 od 02.11.2022. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u navedenoj presudi prvostepenog suda, tako što je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi su blagovremeno podneli odgovor na reviziju.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava.
O troškovima postupka u ovoj pravnoj stvari je odlučeno u skladu sa stavom zastupljenim u sudskoj praksi da upućivanjem javnog poziva korisnicima komunalnih usluga za zaključivanje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade, predupređuje se potreba za vođenjem sudskog spora o tim potraživanjima, o čemu je sud dužan da vodi računa kod odlučivanja o troškovima postupka. Saglasno navedenom drugostepeni sud je postupio i u ovom slučaju. O parničnim troškovima je odlučeno primenom čl.162. i 163. stav 1. u vezi čl.156. ZPP. Odluka o troškovima postupka uslovljena je ocenom suda o opravdanosti nastanka troškova pokretanjem i vođenjem sudskog postupka, uzimanjem u obzir ne samo ishoda postupka priznanjem tužbenog zahteva, već i drugih relevantnih okolnosti o pretprocesnom i procesnom držanju stranaka.
Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tužioca jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja sadrži razloge zbog kojih tužilja ne ostvaruje pravo na naknadu troškova postupka, već to pravo pripada protivnoj strani i da nije reč o uskraćivanju tužilje u pravu na naknadu troškova postupka. U obzir je uzeto i to da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija ne može se dozvoliti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano, da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a odredbom stava 2. ovog člana, da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Imajući u vidu da tužilja revizijom pobija pravnosnažnu odluku o troškovima postupka, koja ne čine glavni zahtev, i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
